Ljubimac

Blog

  • Psi podložni toplotnom udaru i sunčanici

    Jedna od najopasnijih stvari koja može da zadesi psa tokom letnjih meseci, iako se stalno o tome upozorava, jeste toplotni udar, poznat i kao Siriasis. Psi su homeotermni organizmi, što znači da održavaju svoju telesnu temperaturu bez obzira na spoljašnju temperaturu. Ovo je omogućeno nizom složenih mehanizama, od kojih neki proizvode toplotu i podižu temperaturu tela, dok drugi pomažu u njenom smanjenju tako što odaju toplotu u spoljašnju sredinu.

    Termoregulacija, ili održavanje telesne temperature, kontrolisana je u centru za termoregulaciju u mozgu, koji funkcioniše kao neka vrsta termostata. Kada je spoljašnja temperatura visoka, mehanizmi za hlađenje organizma se aktiviraju kako bi se toplotna energija izbacila iz tela.

    Najvažniji mehanizam za hlađenje kod pasa je dahtanje. Dahtanje je brzo, plitko disanje koje omogućava isparavanje vode sa sluzokože disajnih puteva i jezika. Kako voda isparava, dolazi do otpuštanja toplote u okolinu, što pomaže u hlađenju tela. S obzirom da psi nemaju znojne žlezde kao ljudi, toplotu mogu da izbacuju samo preko jastučića na šapama. Ipak, taj mehanizam je toliko mali da za stvarno efikasno hlađenje, pas mora da se oslanja na dahtanje.

    U slučaju kada je usporeno isparavanje ili kada pas previše stvara toplotu, može da dođe do problema u održavanju normalne telesne temperature. Ovo se dešava kada je spoljašnja temperatura veoma visoka, a vlažnost vazduha je velika. Naime, kada je vazduh već zasićen vodenom parom, isparavanje sa jezika i disajnih puteva je otežano i pas ne može da se rashladi. Takva situacija može nastati, na primer, tokom letnjih dana nakon kratkog pljuska ili tokom transporta psa u zatvorenom prtljažniku automobila, čak i kada spoljašnja temperatura nije previše visoka.

    Toplotni udar se dešava kada telesna temperatura psa pređe 42 stepena. To je ozbiljno stanje koje zahteva hitnu reakciju. Pas postaje sve slabiji i počinje da se oporavlja od pokušaja tela da se rashladi, ali kada centar za termoregulaciju prestane da funkcioniše, dolazi do šoka. Prvi simptomi šoka uključuju nesigurno hodanje, ubrzano i plitko disanje, slabi puls, hladnu kožu, bljedilo ili plavetnilo sluzokoža i proširene zenice. Ako ne reagujete brzo, pas može da padne u komu, počne da se grči, a na kraju dođe do smrti.

    Kada se primeti da pas ima toplotni udar, prva stvar koju treba da uradite je da ga odmah ohladite. Najbolje je da ga hladite oblogama sa ledom ili hladnom vodom i odmah pozovete veterinara. Dok ga transportujete do veterinara, obavezivanje psa u ledene obloge može biti od pomoći. Tokom ovog procesa, veterinar će primeniti terapiju koja uključuje infuzije, lekove za stabilizaciju krvnog pritiska i rad srca, kao i druge postupke koji mogu pomoći da se pas stabilizuje.

    Drugo stanje koje je slični toplotnom udaru, ali nastaje zbog dužeg izlaganja direktnim sunčevim zracima, jeste sunčanica. Ovaj problem se obično javlja kada pas ostane duže izložen Suncu, naročito ako nema zaklona. Iako sunčanica može izazvati slične posledice kao toplotni udar, ona se uglavnom javlja kada su sunčevi zraci direktno usmereni na glavu psa, uzrokujući oticanje mozga i probleme sa termoregulacijom. Pas često počne da se oseća loše, ali pošto se uglavnom skloni u hladovinu kad Sunce postane previše jako, sunčanica je ipak ređa nego toplotni udar.

    U svakom slučaju, kao i kod mnogih drugih zdravstvenih problema, prevencija je ključna. Da bi se sprečila toplotna iscrpljenost i problemi sa zadržavanjem telesne temperature tokom letnjih meseci, važno je da vlasnici pasa donesu nekoliko jednostavnih mera predostrožnosti.

    Kako sprečiti toplotni udar i sunčanicu?

    1. Pravilno transportovanje pasa – Iako je pas uvek uz vas, važno je da u letnjim mesecima obratite posebnu pažnju na način transporta. Uvek izbegavajte da psa ostavite u prtljažniku automobila, posebno u tipovima vozila kao što su limuzine, jer prtljažnik nije povezan sa kabinom i lako može da postane pravi „zaglavljeni“ prostor za psa. Ako morate da ga transportujete u prtljažniku, uvek otvorite prozore i obezbedite dobar protok vazduha.
    2. Napajanje i odmor – Uvek imajte vodu sa sobom, bilo da idete na duži put ili na kraću šetnju. Takođe, vodite računa o tome da pas ne bude previše aktivan na velikim vrućinama. Ako planirate duže šetnje ili aktivnosti, rasporedite ih tako da to radite rano ujutro ili kasno uveče kada je temperature niža.
    3. Izbegavajte direktno sunčanje – Ako je pas napolju, pobrinite se da ima dovoljno zaklona od Sunca. Uvek obezbedite da pas bude u hladovini ili da ima prostor u kojem može da se odmori.
    4. Lovački dani – Kada idete na lov, uvek proverite vremenske uslove i prilagodite trajanje lova u zavisnosti od temperature. Takođe, ponesite dovoljno vode i redovno napajajte psa.

    Briga o psu tokom leta znači obezbediti mu udobnost i sigurnost, a to ćete postići pažljivim planiranjem i brigom za zdravlje vašeg ljubimca.

  • Vakcina – Najbolja Zaštita od Stenečaka

    Stenečak, poznat i kao Febris infectiosa canis, je ozbiljna i visoko zarazna virusna bolest koja pogađa pse, ali i druge karnivore kao što su lisice, kojoti, vukovi, pa čak i egzotične vrste kao što su pande i egzotične mačke. Ova bolest izazvana je virusom morbillivirus, koji pripada porodici Paramyxoviridea. Interesantno je da je antigeno srodan virusu malih boginja kod ljudi, kao i virusu goveđe kuge.

    Stenečak je bolest koja se pojavljuje širom sveta i, nažalost, najviše pogađa nevakcinisane štence, posebno one mlađe od godinu dana. Ova bolest je vrlo zarazna i prenosi se veoma lako, najčešće putem aerosola – što znači da zaražena životinja može širiti virus kroz vazduh, a druge životinje ga mogu uneti kroz disanje. Virus napada krajnike i limfne čvorove bronhija, a zatim se širi kroz krvotok do različitih delova organizma, uključujući pluća, mozak i digestivni sistem.

    Simptomi stenečaka mogu biti veoma različiti, ali najčešće se javljaju problemi sa respiratornim i digestivnim sistemom, kao i simptomi vezani za nervni sistem. U početnoj fazi, pas može postati letargičan, gubi apetit, razvija povišenu temperaturu koja može skočiti i do 41°C, a zatim opasti na normalu. Takođe, pojavljuju se izdašni gnojni sekret iz nosa koji može biti zelene boje, a moguće je i prisustvo krkljanja prilikom disanja što ukazuje na bronhopneumoniju.

    Digestivni sistem takođe može biti zahvaćen, pa pas može početi da povraća ili ima proliv. Još jedan znak bolesti su gnojni sekret iz očiju. U težim slučajevima, bolest napada i mozak, što dovodi do razvoja akutnih neuroloških simptoma. Pojavljuju se problemi sa koordinacijom, trzanje mišića, padanje pri hodu, gubitak vida ili sluha, a ponekad čak i paralize. Ove posledice mogu biti trajne, a bolest može imati fatalni ishod, naročito ako simptomi postanu ozbiljni.

    Nažalost, ne postoji specifičan lek za lečenje stenečaka. Terapija koja se primenjuje uglavnom je simptomatska. To znači da se pacijentima daje terapija kako bi se olakšali simptomi, kao što su antibiotici za sprečavanje sekundarnih bakterijskih infekcija, infuzija tečnosti i elektrolita, kao i sedativi i neuroprotektori ako se pojave nervni simptomi. Međutim, najvažniji korak u prevenciji ove bolesti je vakcinacija.

    Zašto je vakcinacija toliko važna?

    Vakcina predstavlja najbolju zaštitu od stenečaka, a vakcinacija treba da počne što ranije. Najpre, vakcinacija majki pasa je ključna, jer one prenose antitela na štence kroz mleko. Ovo daje štencima zaštitu u prvih nekoliko nedelja života. Vakcinacija štenci počinje sa šest nedelja starosti, a vakcine se ponavljaju u intervalima od tri nedelje, sve do 16 nedelja starosti. Vakcinisanje se ne završava samo kod štenca – vakcinacija treba da se ponovi svake godine, bez obzira na starost psa, kako bi se održao visok nivo zaštite.

    Zanimljivo je da kod štenca koji sisa mleko od majke, postoji mogućnost da se vakcinom izazove imunitet i na druge bolesti, kao što su male boginje. Naime, virusi stenečaka i malih boginja su antigeno slični, pa vakcina koja sadrži obe vakcine može pomoći da se izazove imunitet i kod štenca.

    Kao što smo pomenuli, simptomi stenečaka mogu biti veoma ozbiljni, a prognoza kod zaraženih pasa, naročito onih sa nervnim simptomima, nije povoljna. Iako pas može da se oporavi od infekcije, posledice bolesti često ostaju trajne. Gubitak vida, gluvoća, problemi sa hodanjem i koordinacijom mogu ostati do kraja života. Ovi problemi mogu značajno uticati na život vašeg psa, naročito ako je pas radni. Zbog toga, veterinari često preporučuju eutanaziju pasa kod kojih se javljaju ozbiljni neurološki simptomi, jer je kvaliteta života takvog psa znatno ugrožena.

    Kako zaštititi svog psa?

    Prvo, budite odgovorni vlasnici i ne čekajte da se pojave prvi simptomi bolesti. Vakcinacija je ključna za zdravlje vašeg psa. Nažalost, kod stenečaka je situacija takva da, iako simptomi mogu da se povuku, trajni efekti bolesti mogu ostati. Zato je prevencija najbolja opcija. Kada se vakcinacija obavi u pravom trenutku i pravilno ponavlja, možete značajno smanjiti rizik od obolevanja i zaštititi svog psa od ove opasne bolesti. Pored vakcinacije, važno je i da obezbedite psu zdrav životni prostor, redovan veterinarski nadzor i pravilnu ishranu.

    Obratite pažnju na zdravlje svog psa i uvek ga vodite veterinaru radi preventivnih pregleda. S obzirom na to da se stenečak širi brzo i može imati ozbiljne posledice, redovna vakcinacija je najbolji način da vaš pas bude zaštićen i zdrav.

    Na kraju, imajte na umu da je vaš pas vaš verni prijatelj, i kao odgovoran vlasnik, vaša obaveza je da mu pružite najbolju moguću zaštitu i brigu. Vakcinacija nije samo zaštita od bolesti, već i siguran put ka dugom i zdravom životu vašeg ljubimca.

  • Boks i Kućica na Pogodnom Mestu za Vašeg Psa

    U užurbanom životu, kada imate psa, posebno radnog psa kao što je lovački, pastirski, službeni ili kućni pas, vrlo je važno obezbediti mu odgovarajući smeštaj. Ovaj pas postaje vaš verni prijatelj i član porodice, pa zaslužuje sve što je najbolje. Dobro zdravlje, pravilna ishrana i adekvatan smeštaj osnova su za dug i zdrav život vašeg psa, ali jedan od najvažnijih faktora koji utiče na njegovu dobrobit je kvalitetan smeštaj.

    Kvalitetan smeštaj – Boks za Psa

    Za početak, treba naglasiti da je pseći boks idealno rešenje za većinu pasa, naročito za radne pse koji zahtevaju više prostora i svežeg vazduha, a ne podnose uslove boravka u stanu. Međutim, mnogi vlasnici nemaju mogućnost da izgrade boks, pa svoje pse drže u stanu, gde oni postaju puni članovi porodice. Bez obzira na to da li pas boravi u stanu ili na dvorištu, izuzetno je važno pridržavati se osnovnih zoohigijenskih principa i tehničkih smernica prilikom smeštaja, kako bi pas imao sigurno, zdravo i udobno mesto za odmor i igru.

    Mesto za Boks – Na Šta Treba Obratiti Pažnju?

    Izbor pravog mesta za pseći boks zahteva pažljivo razmatranje. Važno je da boks bude smešten na mestu koje je zaštićeno od direktnih udara vetra, ali koje takođe ne bude previše izloženo sunčevim zracima tokom celog dana. Idealno bi bilo da boks bude smešten na delu dvorišta koji je suvlji, bez stajaće vode, jer previše vlage može izazvati nelagodnosti za psa.

    Takođe, preporučuje se da boks bude postavljen daleko od mesta visokog prozora, jer česti prolazi ukućana, drugih pasa ili vozila mogu ometati mir psa, posebno tokom odmora. Boks ne bi trebalo da bude ni potpuno izolovan od ostatka dvorišta, jer pas treba da ima priliku da posmatra okolinu i kontroliše prostor, što mu pruža osećaj sigurnosti. Ako se pas oseća previše usamljenim, može postati anksiozan ili destruktivan.

    Veličina Boksa i Podloga

    Površina boksa treba biti dovoljno velika, minimalnih dimenzija 2×3 metra, kako bi pas imao dovoljno prostora za kretanje, igru i odmor. Pod boksa mora biti izdignut barem 10 cm od nivoa tla, kako bi se sprečila vlaga i omogućilo lakše čišćenje. Beton je najčešći materijal koji se koristi kao podloga, jer je čvrst, otporan i lako se čisti. Takođe, pod mora biti naglašen prema jednoj tački, što omogućava lakše obavljanje mehaničkog čišćenja.

    Kucica za Psa

    Kucica je osnovno sklonište za vašeg psa. Treba da bude čvrsto i kvalitetno izrađeno, jer pas treba da ima zaklon od vremenskih nepogoda – od kiše, snega, vetra, ali i jakog sunčevog zračenja. Kućica mora biti dovoljno prostrana da pas može da stoji, sedi i leži u opuštenom položaju.

    Za izradu kućice najbolje je koristiti drvo sa dobrim termoizolacionim svojstvima. Sendvič zidovi, koji sadrže sloj izolacije između dva sloja drva, omogućavaju pasu da se greje sopstvenom telesnom toplotom. Osim toga, krov kućice treba da bude pomičan, kako bi se olakšalo čišćenje i dezinfekcija unutrašnjeg prostora. Posebno tokom perioda kada kuja ima štence, takva kućica će biti od izuzetne pomoći. Ovaj dizajn takođe omogućava efikasnu ventilaciju, čime se sprečava stvaranje vlažnosti koja može izazvati pojavu gljivica i drugih bolesti.

    Nastresnica kao Dodatna Zaštita

    Kako bi vaš pas mogao uživati u spoljnim uslovima, ali i zaštiti se od prekomernog sunčanja ili kiše, preporučuje se postavljanje nastrešnice pored kućice. Nastresnica će pružiti dodatnu zaštitu u letnjim mesecima kada je sunce previše jako, kao i u zimskoj sezoni, kada kiše mogu da stvore nelagodnosti.

    Higijena Boksa i Kucice

    Nakon što obezbedite odgovarajući smeštaj za svog psa, veoma je važno da se pridržavate pravilnih higijenskih mera kako bi pas imao zdravu životnu sredinu. To podrazumeva redovno čišćenje boksa i kucice, što je ključno za prevenciju bolesti i održavanje dobrog zdravlja vašeg psa.

    Prvo, važno je da se boks i kucica redovno čiste od nečistoća. To znači svakodnevno uklanjanje izmeta, pranje poda i obavljanje osnovne higijene. Mehaničko čišćenje treba obavljati svaki dan kako bi se sprečila pojava bakterija i insekata koji mogu nositi zarazu.

    Jednom mesečno potrebno je izvršiti temeljno pranje svih površina u boksu i kućici koristeći toplu vodu i odgovarajući deterdžent. Nakon što su površine očišćene, neophodno je izvršiti dezinfekciju kako bi se eliminisale bakterije i virusi. Za dezinfekciju najčešće se koriste hemijska sredstva, poput klornih preparata, koje su efikasne u borbi protiv mikroorganizama.

    Zaključak

    Kada obezbedite svom psu kvalitetan boks i udobnu kućicu, kao i kada se pridržavate pravilnih higijenskih mera, vaš pas će biti zdrav, srećan i uživaće u svom okruženju. Neka vaša pažnja i ljubav prema njemu budu osnovni principi u pružanju dobrih uslova za život i rad vašeg psa.

  • Argentinska Doga: Snaga, Inteligencija i Lojalnost

    Argentinska doga, poznata i kao doga argentino, je impresivna rasa pasa koja potiče iz Argentine. Stvorena je krajem 19. veka zahvaljujući trudu dr. Antonija Noresa Martineza i njegovih potomaka. Ova rasa nastala je ukrštanjem različitih vrsta pasa, uključujući poenter, engleskog buldoga, boksera, harlekine, bordoske doge, španske doge, irskog vučijeg hrta i pirinejskog mastifa. Cilj ovog ukrštanja bio je stvoriti snažnog, izdržljivog psa koji bi bio odličan lovac, a ujedno i veran pratilac.

    Svaka od rasa koja je korišćena u stvaranju argentinske doge donela je specifične osobine. Na primer:

    • Poenter – oštro culo mirisa, veoma važno za lov.
    • Bokser – živahnost i otmenost.
    • Nemacka doga – impozantna veličina.
    • Bul terijer – hrabrost i neustrašivost.
    • Bulldog – široke grudi i smelost.
    • Irski vučiji hrt – instinkt za lov na divljač.
    • Bordoska doga – snažna vilica.
    • Pirinejski mastif – prelepo belo krzno.
    • Španski mastif – snaga i moć.

    Nakon svakog ukrštanja, pas koji je nastao ponovo je paren sa kordobskim borcem, što je dovelo do toga da argentinska doga nosi 60% svojih genetskih osobina od ovog borbenog psa. Kroz ove selekcije, stvoren je pas koji je bio izuzetno sposoban za lov na divlje svinje i pume, a koristio se i za potrebe carine, vojske i policije.

    Opšti Izgled

    Argentinska doga je pas srednje veličine, sa skladnim i snažnim telesnim proporcijama. Ima jake mišiće, a njena koža je elastična i pripijena uz telo. Ovo stvorenje ne samo da izgleda impozantno, već se ponaša mirno i sigurno, pokazujući svoju inteligenciju i pouzdanost. Proporcionalne dimenzije su najvažniji faktor pri određivanju idealnog izgleda.

    • Visina u grudima:
      • Muzjaci: 62-68 cm
      • Zenke: 60-65 cm
    • Težina:
      • Muzjaci: 45-60 kg
      • Zenke: 38-45 kg

    Diskvalifikacione Mane

    • Svetlo plave oči ili oči različitih boja
    • Nemačnost
    • Fleke na dlaci ili previše belih fleka
    • Pregriz ili podgriz
    • Jako viseca usta
    • Hrtovska glava
    • Dugačke, nekupirane usi
    • Visina ispod 60 cm
    • Više od jedne fleke na glavi
    • Bilo koja fizička disproporcija
    • Jedan odstojni nožni prst, iako to nije razlog za diskvalifikaciju.

    Temperament

    Argentinska doga je poznata po svom veseloj i otvorenom temperamentu. Ovi psi su pokorni, naklonjeni i uvek svesni svoje snage. Iako nisu agresivni po prirodi, njihov instinkt može da izazove želju za borbom sa drugim mužjacima. Međutim, argentinska doga nikada neće napasti prvo, iako može pokazivati borbeno ponašanje prema drugim mužjacima iste rase.

    Ovi psi su odlični lovci: pametni, hrabri, mirni i neustrašivi. Dobro se slažu sa decom, čak iako ponekad mogu delovati veoma energično i snažno. Kontakt sa mačkama i drugim kućnim ljubimcima nije nemoguć, ali se ne preporučuje držanje argentinske doge sa njima, jer je pas prirodno lovac i može smatrati manja bića kao potencijalnu lovinu.

    Treba naglasiti da argentinska doga ne traži previše pažnje, ali kada nešto postigne ili učini dobro, treba je nagraditi, dok kaznu treba primeniti samo podizanjem glasa. Preterana strogoća i zatvaranje u boks može probuditi agresivnost, pa je važno održati balans između obuke i ljubavi.

    Zdravlje

    Iako argentinska doga uživa u dobrom zdravlju, kao i mnoge velike rase, može biti sklona određenim zdravstvenim problemima. Neki psi ove rase mogu imati problem sa zglobovima, pa je važno redovno proveravati njihove zglobove i mišiće, kao i voditi računa o ishrani i vežbanju.

    Zanimljivosti

    • Iako argentinska doga ima zastrašujući izgled, nije zabeležen nijedan napad na ljude, što pokazuje da su ovi psi vrlo kontrolisani u svojoj agresivnosti.
    • U nekim delovima sveta, argentinska doga je poznata kao jedan od najboljih lovaca na divlje svinje i druge krvoločnije životinje.
    • Ovi psi su pravi simbol snage i lojalnosti, a njihova veličina i snaga čine ih vernim čuvarima imanja i porodice.

  • Bulterijer: Snaga, Lojalnost i Neobičan Izgled

    Bulterijer, ili Engleski bulterijer, je pas iz grupe terijera koji se odlikuje specifičnim izgledom i snalažljivošću. Prepoznaje se po svojoj karakterističnoj, zakrivljenoj „jajastoj“ lobanji, što ga čini jedinstvenim u svetu pasa. Bulterijeri su mišićavi, robusni psi sa izraženim grudnim košem i snažnim ramenima. Njihova istorija počinje pre nekoliko vekova, kada su nastali ukrštanjem Starog Engleskog buldoga i Starog Engleskog terijera, čime je stvorena rasa poznata kao Bull and Terrier. Kasnije, oko 1860. godine, Džejms Hinks, trgovac psima iz Birmingema, unapređuje ovu rasu, dodajući osobine Engleskog belog terijera, a verovatno i Dalmatinca, stvarajući današnji Engleski bulterijer.

    Prvobitna svrha ove rase bila je stvaranje savršenog borbenog psa koji bi mogao da se nosi sa svakim protivnikom. Međutim, kroz selekciju, bulterijer je prešao iz borbenog psa u izuzetnog izložbenog psa i odanog ljubimca, koji je posebno blag prema deci. Rasa je zvanično priznana 1948. godine.

    Standardi Bulterijera

    • Visina: Nema ograničenja, ali je poželjno da pas ima snažan izgled.
    • Oči: Trouglaste, uske i postavljene koso. Boja očiju je crna ili vrlo tamno smeđa.
    • Glava: Jajastog oblika sa blago zakrivljenim profilom, od vrha lobanje do nosa.
    • Dlaka: Kratka, oštra uz telo. Može biti bela, sa ili bez belega druge boje na glavi, ili u potpunosti obojena.
    • Usne: Male, postavljene blizu jedna druge i usmerene pravo naviše kada su uspravne.
    • Rep: Smesten nisko, kratak i zasićen, drži se nisko.
    • Telo: Snažno, sa dobro razvijenim grudnim košem i kratkim, mišićavim leđima.

    Temperament

    Bulterijeri su psi koji kombinuju veliku snagu i inteligenciju. Potrebna im je stalna aktivnost i intelektualni podsticaj, zbog čega nisu idealni ljubimci za početnike. Oni su prirodno mirni i obično ne prave prvi potez u konfliktima, osim ako se ne osećaju ugroženima ili ako njihov vlasnik nije u opasnosti. Ovi psi su odlični sa decom i često zauzimaju zaštitničku ulogu prema njima. Iako imaju visok prag tolerancije na bol, zbog svoje snage, mogu slučajno povrediti decu dok se igraju.

    Bulterijeri su vrlo radoznali i imaju istraživački duh, što ih često dovodi u smešne i neobične situacije. Takođe, poznati su po svojoj izdržljivosti, pa su postali omiljeni među britanskim vojnicima u Africi i Indiji, gde su podneli tropsku klimu bez problema.

    Zdravlje

    Bulterijeri su generalno zdravi psi, ali postoje specifičnosti na koje treba obratiti pažnju. Potpuno beli bulterijeri su skloniji gluvoći, pa su tokom 20. veka dodate druge boje u rasu. Takođe, mnogi bulterijeri imaju sklonost ka kožnim alergijama, što može biti izazvano čak i ubodom komarca ili buve, uzrokujući crvenilo, osip i jak svrab.

    Ovi psi imaju prosečan životni vek od 10 do 14 godina, iako su zabeleženi i slučajevi kada su živeli i do 17 godina. Bulterijeri zahtevaju veliku količinu vežbe, ali prekomerno vežbanje u mladim godinama može dovesti do istezanja mišića. Takođe, poznato je da su vrlo proždrljivi, pa im je potrebna uravnotežena ishrana i redovna rekreacija kako bi izbegli gojenje.

    Još jedan problem koji se može javiti kod bulterijera je obsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD), koji može izazvati manijakalno jurenje za sopstvenim repom ili intenzivno lizanje.

    Zanimljivosti

    • U Africi, bulterijeri su poznati pod imenom „Varkhond“, što znači „prase-pas“, jer svojim izgledom podsećaju na prase.
    • Iako ime „bulterijer“ može stvoriti konfuziju, ova rasa nije direktno povezana sa američkim pit bul terijerima, iako obje potiču od istih predaka.
    • Prema testovima organizacije ATTS (American Temperament Test Society), bulterijeri su prošli sa impresivnim rezultatom od 91,5%, dok je prosečna prolaznost za sve rase 81,5%. Ovo govori o njihovoj dobrodušnosti i toleranciji, uprkos tome što ih popularna kultura često prikazuje kao agresivne.
    • Bulterijer je jedina priznata rasa pasa sa trouglastim očima.

  • Zdravlje Cincila: Prevenicija Bolesti, Toplotnog Udara i Prehlade

    Cincile su prelepi, inteligentni glodari koji uz pravilnu ishranu i odgovarajuće uslove držanja mogu živeti dug i zdrav život. Iako su izuzetno otporne životinje, kao i sve životinje, cincile mogu biti podložne određenim bolestima i problemima, naročito ako nisu pravilno zbrinute. U ovom tekstu ćemo se baviti najčešćim zdravstvenim problemima sa kojima se možete susresti kod svojih cincila – toplotnim udarom, prehladama i manjim povredama, kao i kako da se nosite sa njima.

    Zdravlje Cincila: Održavanje i Higijena

    Pravilno održavanje čistoće u kavezu i redovno čišćenje su ključni za zdravlje cincila. One su izuzetno čiste životinje i same održavaju svoje krzno, ali im je potrebno odgovarajuće okruženje. Kavez treba čistiti svakodnevno, uklanjati ostatke hrane, prljavštinu i stare stelje, kako bi se sprečili potencijalni problemi sa kožom ili respiratornim traktom. Posude za hranu i vodu treba prati najmanje jednom nedeljno, a ako vaša cincila koristi posude za pesak, one treba da budu redovno čišćene i zamenjene.

    U vezi sa njihovim kupanjem, važno je napomenuti da cincile ne smeju da se kupaju u vodi. Umesto toga, one koriste vulkanski pesak koji im pomaže da održavaju svoje krzno čistim i zdravim. Pesak se postavlja u plitku posudu, a cincila će uživati u svom svakodnevnom kupanju.

    Toplotni Udar: Prepoznavanje i Prva Pomoć

    Cincile su veoma osetljive na visoke temperature i vlagu, te je toplotni udar ozbiljan rizik u vrućim mesecima. Ako je vaša cincila izložena previsokim temperaturama i/ili visokoj vlažnosti, mogu se pojaviti ozbiljni problemi. Prepoznavanje toplotnog udara je ključno – ako primetite da su uši vaše cincile postale crvene, da je pasivna ili se previše smirila, moguće je da pati od toplotnog udara.

    U tom slučaju, odmah premestite cincilu na hladnije mesto, daleko od direktnog sunčevog svetla i promaje. Lagano je pospricajte toplom vodom – nikako hladnom, jer bi prebrzo hlađenje moglo izazvati šok ili čak srčani udar. Pored toga, obavezno obezbedite dobru cirkulaciju vazduha u prostoriji, a temperatura okoline bi trebalo da bude između 18 i 22 stepena Celzijusa. Ove mere će pomoći da se spreči ozbiljno oštećenje zdravlja vaše cincile tokom vrućih dana.

    Prehlada: Znakovi i Kako Pomoci

    Prehlade kod cincila su česte, naročito tokom hladnijih meseci ili ako su izložene promaji. Kada cincila postane prehlađena, obično pokazuje znakove umora, gubitka apetita i teškoće u disanju. U takvom slučaju, najvažnija stvar je da se obratite veterinaru, jer će on moći da dijagnostikuje problem i da pruži odgovarajući tretman.

    Dok čekate veterinarsku pomoć, možete pomoći svojoj cincili pružanjem toplog i suvog mesta za odmor. Ako ona ne želi da jede, možete je prisiliti da pojede pomoću medicinske šprice, dajući joj voćne kašice ili jogurt bez šećera. Takođe, važno je da joj obezbedite čistu vodu, jer dehidratacija može dodatno pogoršati stanje. Kada se cincila oporavi, počeo će ponovo da jede sama, i tada više neće biti potrebno forsirati je da uzima hranu.

    Povrede i Prva Pomoć

    Iako su vrlo aktivne, cincile su i radoznale, zbog čega je moguće da se povrede. Manje povrede, kao što su ogrebotine, obično se brzo leče, jer cincile imaju izuzetnu sposobnost samopomoći. Međutim, u slučaju većih povreda, kao što su otvorene rane, potrebno je brzo reagovati i obratiti se veterinaru. U međuvremenu, ranu možete tretirati Bivacyn prahom, koji će pomoći u prevenciji infekcija.

    Nakon povrede, važno je da se cincila ne kupa u pesku dok je rana otvorena, jer to može dovesti do daljih komplikacija. Ako primetite bilo kakve znake infekcije ili pogoršanja stanja, odmah se obratite veterinaru.

    Zaključak: Briga o Zdravlju Vaše Cincile

    Cincile su izuzetno otporne životinje, ali kao i sve druge životinje, zahtevaju pažnju i odgovarajuću negu. S obzirom na njihovu osetljivost na visoke temperature, važno je da obezbedimo odgovarajuće uslove, kao što su hladnije i dobro ventilisane prostorije. Takođe, obratite pažnju na znake bolesti, kao što su prehlada ili toplotni udar, i uvek se trudite da vaša cincila bude srećna i zdrava.

    Uz pravilnu ishranu, odgovarajuću higijenu i redovne posete veterinaru, vaša cincila će biti srećna i zdrava, a vi ćete uživati u njenom društvu godinama.

  • Cincile

    Cincile su glodari iz porodice viskaca, argutija i zamorcica. To su nocne zivotinje, velicine veverice, a zbog izgleda repa dosta podsecaju na njih. Krzno po ledjima je tamno sivo, dok je stomak beo. Pored standardnih sivih cincila, uzgajaju se i druge vrste: bela, crna, violet i mutirane (bez boje). Najviše se uzgajaju sive cincile tipa „standard“, koje se takođe koriste i u krznenoj industriji. Cincile su veoma pitome zivotinje, bez neprijatnih mirisa, i poznato je da mogu da dostignu starost i do dvadeset godina.

    Polno sazrevanje i razmnožavanje

    Cincile postaju polno zrele sa četiri meseca, a pariti se mogu sa sedam meseci. Uzgoj na većim farmama obično je poligaman, što znači da jedan mužjak može imati 4-5 ženki. 111 dana nakon oplodnje, ženka okoti 1-5 mladunaca. Nakon kotenja, mužjak može odmah oploditi ženu, zbog čega ona može da se kotil i do tri puta godišnje. Muzjaci su odlični očevi i od prvih dana zajedno sa ženkama brinu o mladuncima. Mladunci se rađaju sa otvorenim očima i prekriveni su dlakom. Veoma su otporni i uzgoj nije problematičan. Uz pravilan tretman, mladi brzo napreduju. Do osme nedelje starosti, mladunci ostaju sa majkom, a najkasnije nakon trećeg meseca treba ih odvojiti u sopstvene kaveze kako bi se sprečilo nepoželjno parenje i oštećenje krzna. Mladunci postaju potpuno zreli sa osam meseci. Cincile se koriste u reprodukciji do osme godine života.

    Održavanje čistoće

    Cincile su izuzetno čiste životinje, zbog čega je potrebno svakodnevno čistiti njihov kavez. Povremeno, otprilike jednom nedeljno, treba oprati police i posude za hranu i vodu. Cincile se NE SMEJU KUPATI U VODI. One svoje krzno održavaju čistim svakodnevnim kupanjem u vulkanskom pesku. Pesak treba staviti u posudu za kupanje tako da u potpunosti prekrije dno (oko pola do jedan centimetar debljine). Cincile će uživati u kupanju u pesku, a stavljanje posude u kavez može ih pozvati da se upuste u kupanje. Uveče, kada ih pustite, posuda može značiti poziv da se vrate u kavez.

    Radoznale i vesele zivotinje

    Cincile su veoma radoznale i vesele životinje. Kada se osećaju sigurno, rado kreću u istraživanje svoje okoline. Zbog svoje izuzetne sposobnosti skakanja, mogu da iskoriste čak i najmanju površinu da odskoče na viši nivo, kao što je ormar, polica ili prozor. Zato treba voditi računa da vredne i lomljive stvari budu sklonjene van njihovog dometa. Cincile će prikupiti sve što im je interesantno, pa tako u kavezu mogu završiti privesci, olovke, papuče, ključevi, papiri i sve što im u tom trenutku zadrži pažnju.

    Osetljivost na toplinu

    Cincile teško podnose vrućinu i visoku vlagu. Tokom leta, veoma je važno obratiti pažnju na pravilno postavljanje kaveza, kako bi se obezbedila odgovarajuća cirkulacija vazduha. Kavez ne sme biti na direktnom suncu, niti na promaji. Kada je cincili toplo, njene uši postaju crvene, a kapilari u ušima postaju vrlo izraženi, a tada se ona smiruje i pokušava da se ohladi.

    Krzno i ishrana

    Krzno cincile je izuzetno gusto i mekano. Svaka dlaka raste iz jednog korena i zavisno od zrelosti životinje, iz nje može da izraste 20-60 dlaka. Krzno postaje potpuno zrelo u periodu od sedam do devet meseci. Zrelost krzna ne zavisi od godišnjeg doba, a ono se obnavlja svakih četiri meseca, što je velika prednost u odnosu na druge krznare.

    Ishrana cincile je jednostavna – jednom dnevno, obično uveče, svakom ljubimcu treba dati oko 20g (supena kašika) briketa. Takođe, veoma je važno svakodnevno im obezbediti čistu vodu. Mladunci, nakon perioda sisanja, jedu istu hranu kao i odrasle životinje.

  • Američki Stafordski Terijer: Idealan Porodični Pas i Čuvar

    Američki stafordski terijer je pas koji nije samo snažan i hrabar, već i izuzetno privržen svom vlasniku. Iako ima bogatu istoriju koja se vezuje za borbe pasa, danas je to pas koji je najpoznatiji po svojoj odanosti i ljubavi prema porodici. Ovaj pas je pravi ljubimac za sve koji traže vernog, zaigranog i hrabrog psa koji je istovremeno i odličan čuvar.

    Istorija i Evolucija Rase

    Rasa američkog stafordskog terijera razvijena je u 19. veku kroz ukrštanje buldoga i terijera, kako bi se stvorio pas sa velikom snagom i izdržljivošću. U početku korišćen za borbe, pas je kasnije postao popularan i kao radni pas, čuvar i pomagač u lovu. U 20. veku, posebna selekcija dovela je do toga da američki stafordski terijer postane pas sa stabilnim karakterom i manje sklon agresivnim ponašanjima.

    Izgled i Fizičke Karakteristike

    Američki stafordski terijer je pas s vrlo mišićavim telom, snažnom građom i izuzetnom okretnosti. Njegova glava je široka i mišićava, a oči tamne i zaokružene. Telo je kompaktno, s dobro razvijenim grudima, dok su noge jake i snažne. Njegova kratka i sjajna dlaka je lako održava, a boja može biti raznolika, od jednobojne do više boja.

    Iako je često povezan s opasnim izgledom, američki stafordski terijer je u stvari pas koji ima nežnu i zaigranu prirodu, posebno u porodičnom okruženju.

    Karakter i Temperament

    Američki stafordski terijer je pas koji voli biti aktivan i koji je uvek spreman na igru. Ovaj pas je vrlo inteligentan i sposoban za brzo učenje, pa se dresura obavlja bez većih problema. Zbog svoje društvene naravi, odlično se slaže sa svim članovima porodice, pa čak i sa decom, dok je njegov zaštitnički instinkt čini odličnim čuvarem.

    Međutim, važno je napomenuti da američki stafordski terijer može biti netrpeljiv prema drugim psima ako nije pravilno socijalizovan. Ovo je pas koji treba odgovorne vlasnike koji će ga pravilno odgajati, jer u rukama neodgovornih osoba, pas može postati problematičan. Zbog toga je važno uvek pružiti mu ljubav, disciplinu i pažnju koja mu je potrebna.

    Zdravlje i Aktivnosti

    Američki stafordski terijer je zdrav pas, ali kao i svaka rasa, treba redovnu fizičku aktivnost. On obožava duže šetnje i igre u prirodi, što mu pomaže da sagoreve energiju i ostane u dobrom fizičkom stanju. Pored toga, treba ga redovno čuvati od preteranog napora, kako bi sprečili povrede i druge zdravstvene probleme.

    Zahteva odgovarajući trening i socijalizaciju od rane dobi, kako bi bio srećan i zadovoljan član porodice. Uz ljubav i pažnju, američki stafordski terijer može postati veran i ljubazan član porodice koji će uvek biti tu da vas zaštiti i razveseli.

  • Američki Stafordski Terijer: Istorija, Izgled i Karakteristike

    Američki stafordski terijer je pas koji se odlikuje velikom snagom, hrabrošću i odanošću, a u isto vreme je i izuzetno nežan i ljubazan član porodice. Nastao je u 19. veku kroz ukrštanje buldoga i terijera, s ciljem stvaranja psa koji je bio snažan, okretan i izdržljiv. Iako je prvobitno korišćen za borbe pasa, danas je prepoznat kao izuzetno svestran pas, idealan za porodicu i kao pas čuvar.

    Istorija Rase

    Rasa američkog stafordskog terijera potiče od buldoga i terijera, a inicijalno je bila korišćena u borbama pasa, pa čak i u borbama sa bikovima. Zbog svoje izdržljivosti i snage, pas je vrlo brzo postao popularan i u Americi. S vremenom, intenzivnom selekcijom, stvoren je pas koji je zadržao sve najbolje osobine svojih predaka, ali je postao i mnogo stabilniji u svom ponašanju.

    Iako je pas do 1936. godine bio poznat kao „pit bul terijer“, 1972. godine dobio je naziv „američki stafordski terijer“ kako bi se razlikovao od sličnih rasa. Ovaj pas je postao simbol snage, hrabrosti, ali i nežnosti u rukama odgovornog vlasnika.

    Izgled

    Američki stafordski terijer je pas koji svojim izgledom odaje utisak velike snage i moći. On je snažan, mišićav i izuzetno agilni pas. Njegova glava je široka, a lobanja dobro razvijena. Usne su čvrste i dobro priležuće, dok su oči tamne i zaokružene, što mu daje budan izraz lica. Telo je kompaktno, s dobro razvijenim grudima i snažnim nogama koje mu omogućavaju brzinu i izdržljivost.

    Njegova dlaka je kratka, sjajna i veoma čvrsta, dok boja dlake može biti različita – od jednobojne do više boja. Iako su dozvoljene sve boje, sasvim bela boja ili kombinacija crne i crvene se smatraju neprihvatljivim.

    Karakteristike i Temperament

    Američki stafordski terijer je pas s uravnoteženim temperamentom, što ga čini idealnim za porodicu. On je izuzetno odan i zaštitnički nastrojen prema svojim vlasnicima, ali je i vrlo prijatan prema deci i drugim kućnim ljubimcima. Iako je poznat po svojoj agresivnoj prošlosti, danas je ovo pas koji voli igru i interakciju, i najčešće pokazuje svoju nežnu prirodu.

    Zahteva odgovarajući trening i socijalizaciju, jer se može pokazati netrpeljiv prema drugim psima ako nije pravilno odgojen. Važno je pružiti mu ljubav, disciplinu i aktivnost kako bi bio srećan i zadovoljan član porodice. Ovaj pas je pravi izbor za aktivne osobe koje žele psa sa velikom energijom i voljom za učenjem.

  • Ulepšavanje i Dresura Fox Terijera

    Ulepšavanje Fox Terijera

    Ulepšavanje Fox Terijera je najefikasnije obaviti kada pas ima između 4. i 5. meseca života, jer je tada dlaka u fazi formiranja. Ovo je ključni period za početak trimovanja, a naročito je važno da se obavi ispravno uređivanje glave i nogu. Prvo trimovanje neće učiniti psa da izgleda prema standardu, nego će, naprotiv, pas izgledati lošije, ali ovo je ključno za poboljšanje oštrine dlake i pripremu psa za buduće uređivanje.

    Naredno trimovanje treba biti u skladu sa standardima ove pasmine. Glava se trimuje veoma kratko, ostavljajući dlaku samo na području oko očiju i na gornjoj vilici. Brada se mora uredno počešljati i, po potrebi, skratiti, a trimerom treba izvući mrtve dlake. Dlaka na vratu, leđima, rebrima i slabinama se takođe trimuje, dok je na lopaticama i grudima nešto kraća. Na donjem delu grudi ostavlja se duža dlaka koja daje iluziju širokog i dubokog grudnog koša.

    Rep treba da bude iste debljine od korena do vrha, a noge se posebno uređuju kako bi pas imao stabilan i skladan izgled. Prednje i zadnje noge treba izravnati tako da dobiju jednaku debljinu, dok sape moraju imati okrugli oblik. Vrhovi noktiju treba da budu vidljivi, ali samo u manjoj meri, dok se između jastučića na šapama mora pažljivo očistiti.

    Nakon trimovanja, nije preporučljivo kupati Fox Terijera 4-5 dana jer koža može biti iritirana. Za izložbe, preporučuje se trimovanje 10-15 dana pre događaja, kako bi dlaka bila pravilno poravnata, zdravija i sjajnija.

    Dresura Fox Terijera

    Fox Terijer je jedna od najuniverzalnijih pasmina, prepoznatljiv po svojoj inteligenciji, brzoj sposobnosti učenja i izuzetnoj izdržljivosti. Ovaj pas se koristi u raznim ulogama širom sveta, kao što su lov na divljač, vodič za slepe osobe, rad sa osobama sa posebnim potrebama i čak za pronalaženje ljudi pod lavinama. Iako je veoma popularan globalno, u našoj zemlji nije toliko zastupljen.

    Dresura Fox Terijera specifična je jer ovaj pas brzo uči, ali ne na klasičan način. Najbolje je da dresura bude raznolika i dinamična, a funkcioniše najbolje kada se odvija kroz igru i izazove. Fox Terijer obožava učenje, ali uz zabavu i motivaciju. Korišćenje pozitivnog pojačanja, igre i nagrada je ključno, jer je ovaj pas vrlo motivisan za interakciju sa svojim vlasnikom. Ukoliko se dresira na pravi način, postaćete tim sa svojim Fox Terijerom i izgraditi snažnu vezu kroz zajedničke aktivnosti.