Ljubimac

Категорија: Česti problemi sa ljubimcima

  • Obeležavanje Golubova: Kako pravilno označiti vaš podmladak

    Obeležavanje golubova je važan korak u njihovom upravljanju i evidenciji, a kao i kod drugih vrsta ptica i životinja, koristi se nožni prsten. Pravilno obeležavanje golubova ne samo da pomaže u praćenju porekla i identifikaciji, već i u održavanju urednih evidencija o svakom grlu.

    Vrsta i veličina nožnog prstena

    Nožni prstenovi koji se koriste za obeležavanje golubova imaju standardnu visinu od 6 mm, koja je ista za sve rase golubova. Međutim, prečnik prstena varira u zavisnosti od rase, a unutrašnji prečnik mora biti u skladu sa specifičnim dimenzijama. Ovi prstenovi su univerzalni, a prilikom označavanja golubova koriste se rimski brojevi kako bi se označili svi relevantni podaci.

    Na prstenu se nalaze sledeće informacije:

    • Oznaka saveza (npr. SRB)
    • Broj udruženja (npr. 377)
    • Broj odgajivača (npr. 20)
    • Broj grla (npr. 23)
    • Godina (npr. 09)

    Veličine prstena

    Različite veličine prstena imaju različite unutrašnje prečnike, koji se izražavaju u milimetrima (mm). Evo kako izgledaju različite veličine:

    • Prsten OO: unutrašnji prečnik je 12,5 mm
    • Prsten O: unutrašnji prečnik je 11 mm
    • Prsten I: unutrašnji prečnik je 10 mm
    • Prsten II: unutrašnji prečnik je 9 mm
    • Prsten III: unutrašnji prečnik je 8 mm
    • Prsten IV: unutrašnji prečnik je 7 mm

    Zašto je obeležavanje bitno?

    Ovaj proces omogućava jasnu evidenciju o svakom golubu, što je ključno za praćenje njihovog porekla, takmičenja i eventualnih bolesti. Takođe, obeležavanje omogućava lakšu identifikaciju ptica, kao i njihovu pripadnost određenim odgajivačima i udruženjima.

  • Golubarstvo: Sve što trebate znati o golubovima

    Golubovi su jedne od najlepših i najstarijih ptica koje su od davnina u bliskom kontaktu s ljudima. Reč „golub“ potiče od latinske reči columba, koja je kroz vekove evoluirala u sadašnji oblik. Zanimljivo je da su golubovi od davnina smatrani svetim pticama, poznate po svom mirnom i pitomom ponašanju. Često su služili kao simbol mira i ljubavi, a u mnogim kulturama bile su i poslate kao „izaslanici“ koji su prenosili važne poruke, pa čak i mirovne ugovore.

    Golubovi su gajeni iz različitih razloga, najčešće zbog njihove hranljivosti, jer njihovo meso važi za veoma ukusno, ali i zbog ukrasnih osobina. Osim toga, golubovi su postali i simbol bržeg, dalekog leta i prevrtačkih veština. Zbog svojih impresivnih letačkih sposobnosti, uzgajani su i za takmičenja u brzini i izdržljivosti. Ove lepe ptice danas često simbolizuju mir i blagostanje, pa su se čak našle na grbovima mnogih nacija i gradova širom sveta.

    Poreklo golubova: Kako je sve počelo

    Poreklo golubova i tačan trenutak kada su postali domaće ptice, nauka još uvek nije potpuno razjasnila, jer nedostaju konkretni pisani tragovi iz najranijih perioda. Poznato je da su golubovi postali verni pratioci čoveka još pre više od 10.000 godina, kada je čovek napustio pećine i počeo da se uspinje u društvenim zajednicama. Golubovi su mu postali verni saveznici, jer su im služili kao izvor hrane, ali i simbolika njihove lepe prirode vremenom je rasla.

    Golubovi su bili prisutni u mnogim drevnim civilizacijama. U Mesopotamiji, pre više od 6.000 godina, postojali su prvi zapisi o golubovima, dok su u Indiji pronađene figure golubova stare 5.000 godina. U Egiptu, Feniciji i Siriji, golubarstvo je bilo veoma cenjeno. Takođe, kineska dinastija Han je, već u 3. veku pre nove ere, uspostavila sistem golubije pošte, koja je povezivala Peking sa drugim delovima zemlje.

    Darvin i evolucija golubova

    Poznati naučnik Charles Darwin bio je jedan od najvećih istraživača golubova. Njegova istraživanja i eksperimenti sa različitim rasama golubova pomogla su u razumevanju njihove evolucije. Na osnovu njegovih radova, dokazano je da je golub pećinar (Columba livia) predak svih današnjih plemenitih rasa golubova.

    Rase golubova i njihova rasprostranjenost

    Danas postoji više od 300 različitih rasa divljih golubova širom sveta. U našem regionu žive samo neke od njih, među kojima je najpoznatiji golub pećinar. Ova vrsta golubova nastanjuje pecine i stene Crne Gore i Makedonije, gde su idealni uslovi za njihov život i razmnožavanje.

    Golubarstvo nije samo tradicionalna ljubav prema ovim lepim pticama, već i sve popularniji hobi i sport. Zbog njihove izuzetne sposobnosti leta, golubovi su postali omiljeni izbor za mnoge ljubitelje ptica. Osim toga, golubovi su nezaobilazan simbol mira i slobode, a njihov uzgoj i briga o njima pružaju poseban osećaj ispunjenosti i zadovoljstva.

  • Standard Alaskog Malamuta

    Aljaski malamut je pas sa snažnim telom, dobro razvijenim grudnim košem, jakim i kompaktnim telom. Ovaj pas je poznat po svojoj izuzetnoj snazi, izdržljivosti i sposobnosti da obavlja teške zadatke u ekstremnim uslovima. Krsta su pravilno postavljena i ne prekratka, niti preduga. Pokrovna dlaka je gusta i oštra, dovoljna da obezbedi zaštitu vunastoj podlaci, koja je bogata i pomaže u očuvanju telesne temperature u hladnim uslovima. Pokrovna dlaka je duga od 2,5 do 5 cm kada je pas u punoj dlaci i dobro odlakan.

    Malamut je uravnotežen pas, sa smirenim, ali budnim i radoznalim izrazom. Držanje psa odražava njegovu aktivnost, obazrivost i radoznalost. Ovaj pas je pravi simbol izdržljivosti i upornosti, sa izgledom koji odražava njegovu snagu i sposobnost da se nosi sa teškim teretima. Glava je proporcionalna telu, velika i snažna, ali nikako previše gruba, zadržavajući sklad sa ostatkom tela. Uspravne i klinaste usi su karakteristične za ovu rasu i uvek su postavljene kad je pas na oprezu ili u aktivnom stanju.

    Njuska je masivna i postepeno se sužava prema nosnoj pečurki, što je tipičan znak za ovu rasu. Njuška je blago zaobljena i daje psu snažan, ali skladan izgled. Iako je masivna, njuska nije previše široka niti previše uska, već je u savršenoj ravnoteži sa ostatkom glave. Ovaj pas nosi karakterističnu „kapu“ i „masku“ na licu, što podseća na vuka, i često je jedan od prepoznatljivih znakova rase. Ove oznake na licu često uključuju svetlije boje koje mogu biti bela ili kremasta, dok je ostatak dlake obično tamniji. Ponekad, kombinacija maski može varirati, stvarajući jedinstven izgled svakog psa.

    Rep je srednje usadjen i bogat krznom, zakrivljen i nosi se na leđima kada pas nije u akciji. Ovaj rep ne formira prsten poput nekih drugih rasa, kao što je to slučaj sa lisicama, već je lepršav i podseća na perjanicu, što je ključni prepoznatljiv znak alaskog malamuta. Malamuti se mogu sresti u različitim bojama, ali najčešće su sive, crno-bele kombinacije, sa svetlim donjim delovima trupa, nogama i belim oznakama koje podsećaju na masku.

    Sape su izuzetno specifične kod ove rase – kratke, zbijene i otporne na hladnoću i teške terenske uslove. Snažni jastučići štite stopala od hladnoće i povreda, dok kratki i jaki nokti omogućavaju bolji kontakt sa podlogom. Prednje noge su ravne, mišićave, sa snažnim kostima, dok su zadnje noge široke, sa velikim, mišićavim bedrima. Zadnji udovi omogućavaju snažan potisak tokom trčanja i vuče teških tereta. Svi udovi malamut imaju umereno uglovane skočne zglobove i siguran su znak snage i agilnosti, neophodnih za obavljanje teških poslova.

    Temperament i karakter

    Alaski malamut je pas izuzetne emocionalne inteligencije, prijateljski raspoložen, izuzetno privržen ljudima i veoma odan. Poznat je po tome što je uvek spreman za igru i druženje, ali se u starijim godinama smiruje, postaje dostojanstven i miran. Iako je izuzetno ljubazan, može biti nezavistan i tvrdoglav, pa je važno pravilno obučiti i socijalizovati malamuta od malih nogu. Ovaj pas često zahteva doslednu obuku, jer se može pokazati kao tvrdoglav, posebno u adolescenciji. Međutim, on je izuzetno odan i vezan za svoju porodicu, te je izuzetno poslušan kada se postigne dobar odnos sa njim.

    Malamuti su odlični u obavljanju zadataka i snalažljivi su u teškim situacijama. Njihova sposobnost da razumeju komande i da rešavaju probleme čini ih izuzetnim radnim psima. Oni su tradicionalni vučni psi, koji su se koristili za vuču teških tereta, pa tako i danas zadržavaju taj instinkt i fizičku sposobnost. Iako su odlični radnici, malamut je pas koji voli da bude sa ljudima i može se prilagoditi različitim životnim okolnostima, uključujući i život u porodici.

    Anatomija i fizičke karakteristike

    Malamut je pas srednje veličine, sa izuzetno mišićavim i čvrstim telom. Grudni koš je dubok i širok, što omogućava efikasno disanje i snabdevanje tela sa potrebnim količinama kisika tokom fizičkog napora. Prednje noge su ravne, čvrste i sa snažnim kostima, dok su zadnje noge mišićave i snažno razvijene, sa velikim bedrom i umereno uglovanim skočnim zglobovima. Telesna građa omogućava malamutima da izvode teške zadatke, kao što su vuča teških tereta.

    Sape su posebna karakteristika ove rase. Kratke su, zbijene i otporne na teške terenske uslove, sa debelim jastučićima koji štite od hladnoće i stresa. U vreme linjanja, dlaka alaskog malamuta postaje tanja, dok je u zimskim mesecima vrlo gusta i štiti ga od hladnoće i povreda tokom kretanja po snegu i ledu. Ove sape omogućavaju malamutu da lakše hoda po snegu i ledu, što je od suštinskog značaja za pse koji su korišćeni u arktičkim i hladnim predelima.

    Dlaka i boje

    Dlaka alaskog malamuta je gusta i oštra, dok podlaka pruža zaštitu od hladnoće, snega i povreda. U letnjem periodu, dlaka postaje tanja zbog linjanja, dok je u zimskim mesecima bogata i gusta. Uobičajene boje su sive, crne i bele, a kombinacije su obično sive i bele. Belina se javlja na stomaku, nogama, kao i u obliku „maske“ na licu. Ponekad se mogu javiti specifične oznake u obliku „kape“ ili „maske“ na glavi, što je jedan od prepoznatljivih vizuelnih znakova rase.

    Idealne proporcije i veličina

    Idealna visina za mužjake alaskih malamuta je oko 63,5 cm, dok su ženke nešto niže, sa visinom oko 58 cm. Težina mužjaka je obično 38 kg, dok ženke teže oko 34 kg. Prilikom ocenjivanja alaskog malamuta, najvažniji faktori su proporcije tela, snaga, izdržljivost i sposobnost obavljanja težih zadataka. Veličina sama po sebi nije presudna, ali je važno da pas bude proporcionalan i sposoban da izdrži naporne fizičke napore u ekstremnim uslovima.

    Zaključak

    Alaski malamut je pas izuzetne snage, izdržljivosti i predanosti. Sa svojim čvrstim, mišićavim telom i jakim karakterom, on je idealan saputnik za ljude koji traže fizički izazovan odnos sa svojim psom. Svojim jedinstvenim izgledom, temperamentom i sposobnostima, alaski malamut je pas koji se ističe u radu, ali i u odnosima sa porodicom, čineći ga ne samo radnim psom, već i vernim prijateljem. Bez obzira na to da li je u akciji ili u opuštenom okruženju, alaski malamut uvek pokazuje snagu, izdržljivost i hrabrost, a njegov neverovatan temperament i odanost čine ga jedinstvenim ljubimcem i saputnikom.

  • Cincile

    Cincile su glodari iz porodice viskaca, argutija i zamorcica. To su nocne zivotinje, velicine veverice, a zbog izgleda repa dosta podsecaju na njih. Krzno po ledjima je tamno sivo, dok je stomak beo. Pored standardnih sivih cincila, uzgajaju se i druge vrste: bela, crna, violet i mutirane (bez boje). Najviše se uzgajaju sive cincile tipa „standard“, koje se takođe koriste i u krznenoj industriji. Cincile su veoma pitome zivotinje, bez neprijatnih mirisa, i poznato je da mogu da dostignu starost i do dvadeset godina.

    Polno sazrevanje i razmnožavanje

    Cincile postaju polno zrele sa četiri meseca, a pariti se mogu sa sedam meseci. Uzgoj na većim farmama obično je poligaman, što znači da jedan mužjak može imati 4-5 ženki. 111 dana nakon oplodnje, ženka okoti 1-5 mladunaca. Nakon kotenja, mužjak može odmah oploditi ženu, zbog čega ona može da se kotil i do tri puta godišnje. Muzjaci su odlični očevi i od prvih dana zajedno sa ženkama brinu o mladuncima. Mladunci se rađaju sa otvorenim očima i prekriveni su dlakom. Veoma su otporni i uzgoj nije problematičan. Uz pravilan tretman, mladi brzo napreduju. Do osme nedelje starosti, mladunci ostaju sa majkom, a najkasnije nakon trećeg meseca treba ih odvojiti u sopstvene kaveze kako bi se sprečilo nepoželjno parenje i oštećenje krzna. Mladunci postaju potpuno zreli sa osam meseci. Cincile se koriste u reprodukciji do osme godine života.

    Održavanje čistoće

    Cincile su izuzetno čiste životinje, zbog čega je potrebno svakodnevno čistiti njihov kavez. Povremeno, otprilike jednom nedeljno, treba oprati police i posude za hranu i vodu. Cincile se NE SMEJU KUPATI U VODI. One svoje krzno održavaju čistim svakodnevnim kupanjem u vulkanskom pesku. Pesak treba staviti u posudu za kupanje tako da u potpunosti prekrije dno (oko pola do jedan centimetar debljine). Cincile će uživati u kupanju u pesku, a stavljanje posude u kavez može ih pozvati da se upuste u kupanje. Uveče, kada ih pustite, posuda može značiti poziv da se vrate u kavez.

    Radoznale i vesele zivotinje

    Cincile su veoma radoznale i vesele životinje. Kada se osećaju sigurno, rado kreću u istraživanje svoje okoline. Zbog svoje izuzetne sposobnosti skakanja, mogu da iskoriste čak i najmanju površinu da odskoče na viši nivo, kao što je ormar, polica ili prozor. Zato treba voditi računa da vredne i lomljive stvari budu sklonjene van njihovog dometa. Cincile će prikupiti sve što im je interesantno, pa tako u kavezu mogu završiti privesci, olovke, papuče, ključevi, papiri i sve što im u tom trenutku zadrži pažnju.

    Osetljivost na toplinu

    Cincile teško podnose vrućinu i visoku vlagu. Tokom leta, veoma je važno obratiti pažnju na pravilno postavljanje kaveza, kako bi se obezbedila odgovarajuća cirkulacija vazduha. Kavez ne sme biti na direktnom suncu, niti na promaji. Kada je cincili toplo, njene uši postaju crvene, a kapilari u ušima postaju vrlo izraženi, a tada se ona smiruje i pokušava da se ohladi.

    Krzno i ishrana

    Krzno cincile je izuzetno gusto i mekano. Svaka dlaka raste iz jednog korena i zavisno od zrelosti životinje, iz nje može da izraste 20-60 dlaka. Krzno postaje potpuno zrelo u periodu od sedam do devet meseci. Zrelost krzna ne zavisi od godišnjeg doba, a ono se obnavlja svakih četiri meseca, što je velika prednost u odnosu na druge krznare.

    Ishrana cincile je jednostavna – jednom dnevno, obično uveče, svakom ljubimcu treba dati oko 20g (supena kašika) briketa. Takođe, veoma je važno svakodnevno im obezbediti čistu vodu. Mladunci, nakon perioda sisanja, jedu istu hranu kao i odrasle životinje.