Ljubimac

Категорија: Životni prostor ptica

  • Pravilno Držanje Golubova i Prevencija Bolesti

    Kada je reč o držanju golubova, odabir odgovarajućeg prostora za različite rase golubova veoma je važan. Teže rase, kao što su Džinovski golubovi, Kokosari i slični, najbolje je smestiti u prizemni golubarnik sa slobodnim ispustom. S druge strane, golubovi letači, visokoletaci, prevrtaci i pismonosi preferiraju viši golubarnik. Ovaj tip golubova će se bolje snaći u visini nego u prizemlju.

    Za lakše izletanje golubova, golubarnik bi trebao imati visinu od oko 80 cm ili više, sa otvorom za izletanje i poletistem. Kako bi se zaštitili od kiše i snega, koji mogu ući kroz pletenu žičanu mrežu, preporučuje se postavljanje malog krova iznad izletista.

    U slučaju prizemnog držanja golubova, ispred golubarnika je potrebno obezbediti slobodan prostor za suncanje, kupanje i letnje aktivnosti, sve ogradjeno žičanom mrežom. Takođe, važno je da unutrašnjost golubarnika bude pravilno uređena. Pregrade u golubarniku treba da budu postavljene tako da obezbede dovoljno prostora za gnezda, koja služe za sparivanje golubova. Za mlade golubove i one koji ne leže na jajima, treba osigurati mesto za stajanje i odmaranje, kao i sedala za udoban odmor.

    Bolesti i Neprijatelji Golubova

    Zarazne bolesti kod golubova često se prenose sa zaraženih grla na zdrave, i to kontaktom, hranom i vodom. Osim toga, zarazni mikroorganizmi mogu ući u golubarnik putem ptica kao što su vrapci i gugutke, ali i kroz glodare poput miševa, pacova i drugih životinja.

    Najčešće bolesti golubova uključuju: difteriju (boginje), psitakozu (ornitozu), paratifus, tuberkulozu i trihomonijazu. U borbi protiv ovih bolesti, redovno održavanje higijene i obezbeđivanje zdravih uslova za golubove od esencijalnog je značaja.

    Osim bolesti, golubovima prijete i paraziti. Najčešći paraziti koji mogu napasti golubove su: preglji u perju, vasi (Columbicola columbae), običan ptičiji pregalj (Dermanyssus avium), kao i golubiji krpelj (Aaargas columbarum). Svi ovi paraziti mogu značajno ugroziti zdravlje golubova i treba ih redovno pratiti i kontrolisati.

    Najveći neprijatelji golubova su predatori i glodari. Jastreb (Accipiter gentilis), kobac (Accipiter nisus), kao i pacovi (obični pacov – Rattus ratus i pacov – Rattus norvegicus), predstavljaju ozbiljnu pretnju. Takođe, domaće mačke su česti lovci na golubove, pa treba obezbediti siguran prostor za golubove kako bi se smanjila opasnost od ovih predatora.

    Za očuvanje zdravlja golubova i zaštitu od bolesti i parazita, važno je redovno proveravati higijenu golubarnika, kao i pružiti im sigurno i udobno okruženje. Održavanje pravilne ishrane i prostora za odmor doprinosi opštem zdravlju golubova i njihovoj produktivnosti.

  • Golubarstvo: Sve što trebate znati o golubovima

    Golubovi su jedne od najlepših i najstarijih ptica koje su od davnina u bliskom kontaktu s ljudima. Reč „golub“ potiče od latinske reči columba, koja je kroz vekove evoluirala u sadašnji oblik. Zanimljivo je da su golubovi od davnina smatrani svetim pticama, poznate po svom mirnom i pitomom ponašanju. Često su služili kao simbol mira i ljubavi, a u mnogim kulturama bile su i poslate kao „izaslanici“ koji su prenosili važne poruke, pa čak i mirovne ugovore.

    Golubovi su gajeni iz različitih razloga, najčešće zbog njihove hranljivosti, jer njihovo meso važi za veoma ukusno, ali i zbog ukrasnih osobina. Osim toga, golubovi su postali i simbol bržeg, dalekog leta i prevrtačkih veština. Zbog svojih impresivnih letačkih sposobnosti, uzgajani su i za takmičenja u brzini i izdržljivosti. Ove lepe ptice danas često simbolizuju mir i blagostanje, pa su se čak našle na grbovima mnogih nacija i gradova širom sveta.

    Poreklo golubova: Kako je sve počelo

    Poreklo golubova i tačan trenutak kada su postali domaće ptice, nauka još uvek nije potpuno razjasnila, jer nedostaju konkretni pisani tragovi iz najranijih perioda. Poznato je da su golubovi postali verni pratioci čoveka još pre više od 10.000 godina, kada je čovek napustio pećine i počeo da se uspinje u društvenim zajednicama. Golubovi su mu postali verni saveznici, jer su im služili kao izvor hrane, ali i simbolika njihove lepe prirode vremenom je rasla.

    Golubovi su bili prisutni u mnogim drevnim civilizacijama. U Mesopotamiji, pre više od 6.000 godina, postojali su prvi zapisi o golubovima, dok su u Indiji pronađene figure golubova stare 5.000 godina. U Egiptu, Feniciji i Siriji, golubarstvo je bilo veoma cenjeno. Takođe, kineska dinastija Han je, već u 3. veku pre nove ere, uspostavila sistem golubije pošte, koja je povezivala Peking sa drugim delovima zemlje.

    Darvin i evolucija golubova

    Poznati naučnik Charles Darwin bio je jedan od najvećih istraživača golubova. Njegova istraživanja i eksperimenti sa različitim rasama golubova pomogla su u razumevanju njihove evolucije. Na osnovu njegovih radova, dokazano je da je golub pećinar (Columba livia) predak svih današnjih plemenitih rasa golubova.

    Rase golubova i njihova rasprostranjenost

    Danas postoji više od 300 različitih rasa divljih golubova širom sveta. U našem regionu žive samo neke od njih, među kojima je najpoznatiji golub pećinar. Ova vrsta golubova nastanjuje pecine i stene Crne Gore i Makedonije, gde su idealni uslovi za njihov život i razmnožavanje.

    Golubarstvo nije samo tradicionalna ljubav prema ovim lepim pticama, već i sve popularniji hobi i sport. Zbog njihove izuzetne sposobnosti leta, golubovi su postali omiljeni izbor za mnoge ljubitelje ptica. Osim toga, golubovi su nezaobilazan simbol mira i slobode, a njihov uzgoj i briga o njima pružaju poseban osećaj ispunjenosti i zadovoljstva.