Ljubimac

Категорија: Prijateljski psi

  • Standard Alaskog Malamuta

    Aljaski malamut je pas sa snažnim telom, dobro razvijenim grudnim košem, jakim i kompaktnim telom. Ovaj pas je poznat po svojoj izuzetnoj snazi, izdržljivosti i sposobnosti da obavlja teške zadatke u ekstremnim uslovima. Krsta su pravilno postavljena i ne prekratka, niti preduga. Pokrovna dlaka je gusta i oštra, dovoljna da obezbedi zaštitu vunastoj podlaci, koja je bogata i pomaže u očuvanju telesne temperature u hladnim uslovima. Pokrovna dlaka je duga od 2,5 do 5 cm kada je pas u punoj dlaci i dobro odlakan.

    Malamut je uravnotežen pas, sa smirenim, ali budnim i radoznalim izrazom. Držanje psa odražava njegovu aktivnost, obazrivost i radoznalost. Ovaj pas je pravi simbol izdržljivosti i upornosti, sa izgledom koji odražava njegovu snagu i sposobnost da se nosi sa teškim teretima. Glava je proporcionalna telu, velika i snažna, ali nikako previše gruba, zadržavajući sklad sa ostatkom tela. Uspravne i klinaste usi su karakteristične za ovu rasu i uvek su postavljene kad je pas na oprezu ili u aktivnom stanju.

    Njuska je masivna i postepeno se sužava prema nosnoj pečurki, što je tipičan znak za ovu rasu. Njuška je blago zaobljena i daje psu snažan, ali skladan izgled. Iako je masivna, njuska nije previše široka niti previše uska, već je u savršenoj ravnoteži sa ostatkom glave. Ovaj pas nosi karakterističnu „kapu“ i „masku“ na licu, što podseća na vuka, i često je jedan od prepoznatljivih znakova rase. Ove oznake na licu često uključuju svetlije boje koje mogu biti bela ili kremasta, dok je ostatak dlake obično tamniji. Ponekad, kombinacija maski može varirati, stvarajući jedinstven izgled svakog psa.

    Rep je srednje usadjen i bogat krznom, zakrivljen i nosi se na leđima kada pas nije u akciji. Ovaj rep ne formira prsten poput nekih drugih rasa, kao što je to slučaj sa lisicama, već je lepršav i podseća na perjanicu, što je ključni prepoznatljiv znak alaskog malamuta. Malamuti se mogu sresti u različitim bojama, ali najčešće su sive, crno-bele kombinacije, sa svetlim donjim delovima trupa, nogama i belim oznakama koje podsećaju na masku.

    Sape su izuzetno specifične kod ove rase – kratke, zbijene i otporne na hladnoću i teške terenske uslove. Snažni jastučići štite stopala od hladnoće i povreda, dok kratki i jaki nokti omogućavaju bolji kontakt sa podlogom. Prednje noge su ravne, mišićave, sa snažnim kostima, dok su zadnje noge široke, sa velikim, mišićavim bedrima. Zadnji udovi omogućavaju snažan potisak tokom trčanja i vuče teških tereta. Svi udovi malamut imaju umereno uglovane skočne zglobove i siguran su znak snage i agilnosti, neophodnih za obavljanje teških poslova.

    Temperament i karakter

    Alaski malamut je pas izuzetne emocionalne inteligencije, prijateljski raspoložen, izuzetno privržen ljudima i veoma odan. Poznat je po tome što je uvek spreman za igru i druženje, ali se u starijim godinama smiruje, postaje dostojanstven i miran. Iako je izuzetno ljubazan, može biti nezavistan i tvrdoglav, pa je važno pravilno obučiti i socijalizovati malamuta od malih nogu. Ovaj pas često zahteva doslednu obuku, jer se može pokazati kao tvrdoglav, posebno u adolescenciji. Međutim, on je izuzetno odan i vezan za svoju porodicu, te je izuzetno poslušan kada se postigne dobar odnos sa njim.

    Malamuti su odlični u obavljanju zadataka i snalažljivi su u teškim situacijama. Njihova sposobnost da razumeju komande i da rešavaju probleme čini ih izuzetnim radnim psima. Oni su tradicionalni vučni psi, koji su se koristili za vuču teških tereta, pa tako i danas zadržavaju taj instinkt i fizičku sposobnost. Iako su odlični radnici, malamut je pas koji voli da bude sa ljudima i može se prilagoditi različitim životnim okolnostima, uključujući i život u porodici.

    Anatomija i fizičke karakteristike

    Malamut je pas srednje veličine, sa izuzetno mišićavim i čvrstim telom. Grudni koš je dubok i širok, što omogućava efikasno disanje i snabdevanje tela sa potrebnim količinama kisika tokom fizičkog napora. Prednje noge su ravne, čvrste i sa snažnim kostima, dok su zadnje noge mišićave i snažno razvijene, sa velikim bedrom i umereno uglovanim skočnim zglobovima. Telesna građa omogućava malamutima da izvode teške zadatke, kao što su vuča teških tereta.

    Sape su posebna karakteristika ove rase. Kratke su, zbijene i otporne na teške terenske uslove, sa debelim jastučićima koji štite od hladnoće i stresa. U vreme linjanja, dlaka alaskog malamuta postaje tanja, dok je u zimskim mesecima vrlo gusta i štiti ga od hladnoće i povreda tokom kretanja po snegu i ledu. Ove sape omogućavaju malamutu da lakše hoda po snegu i ledu, što je od suštinskog značaja za pse koji su korišćeni u arktičkim i hladnim predelima.

    Dlaka i boje

    Dlaka alaskog malamuta je gusta i oštra, dok podlaka pruža zaštitu od hladnoće, snega i povreda. U letnjem periodu, dlaka postaje tanja zbog linjanja, dok je u zimskim mesecima bogata i gusta. Uobičajene boje su sive, crne i bele, a kombinacije su obično sive i bele. Belina se javlja na stomaku, nogama, kao i u obliku „maske“ na licu. Ponekad se mogu javiti specifične oznake u obliku „kape“ ili „maske“ na glavi, što je jedan od prepoznatljivih vizuelnih znakova rase.

    Idealne proporcije i veličina

    Idealna visina za mužjake alaskih malamuta je oko 63,5 cm, dok su ženke nešto niže, sa visinom oko 58 cm. Težina mužjaka je obično 38 kg, dok ženke teže oko 34 kg. Prilikom ocenjivanja alaskog malamuta, najvažniji faktori su proporcije tela, snaga, izdržljivost i sposobnost obavljanja težih zadataka. Veličina sama po sebi nije presudna, ali je važno da pas bude proporcionalan i sposoban da izdrži naporne fizičke napore u ekstremnim uslovima.

    Zaključak

    Alaski malamut je pas izuzetne snage, izdržljivosti i predanosti. Sa svojim čvrstim, mišićavim telom i jakim karakterom, on je idealan saputnik za ljude koji traže fizički izazovan odnos sa svojim psom. Svojim jedinstvenim izgledom, temperamentom i sposobnostima, alaski malamut je pas koji se ističe u radu, ali i u odnosima sa porodicom, čineći ga ne samo radnim psom, već i vernim prijateljem. Bez obzira na to da li je u akciji ili u opuštenom okruženju, alaski malamut uvek pokazuje snagu, izdržljivost i hrabrost, a njegov neverovatan temperament i odanost čine ga jedinstvenim ljubimcem i saputnikom.

  • Bulterijer: Snaga, Lojalnost i Neobičan Izgled

    Bulterijer, ili Engleski bulterijer, je pas iz grupe terijera koji se odlikuje specifičnim izgledom i snalažljivošću. Prepoznaje se po svojoj karakterističnoj, zakrivljenoj „jajastoj“ lobanji, što ga čini jedinstvenim u svetu pasa. Bulterijeri su mišićavi, robusni psi sa izraženim grudnim košem i snažnim ramenima. Njihova istorija počinje pre nekoliko vekova, kada su nastali ukrštanjem Starog Engleskog buldoga i Starog Engleskog terijera, čime je stvorena rasa poznata kao Bull and Terrier. Kasnije, oko 1860. godine, Džejms Hinks, trgovac psima iz Birmingema, unapređuje ovu rasu, dodajući osobine Engleskog belog terijera, a verovatno i Dalmatinca, stvarajući današnji Engleski bulterijer.

    Prvobitna svrha ove rase bila je stvaranje savršenog borbenog psa koji bi mogao da se nosi sa svakim protivnikom. Međutim, kroz selekciju, bulterijer je prešao iz borbenog psa u izuzetnog izložbenog psa i odanog ljubimca, koji je posebno blag prema deci. Rasa je zvanično priznana 1948. godine.

    Standardi Bulterijera

    • Visina: Nema ograničenja, ali je poželjno da pas ima snažan izgled.
    • Oči: Trouglaste, uske i postavljene koso. Boja očiju je crna ili vrlo tamno smeđa.
    • Glava: Jajastog oblika sa blago zakrivljenim profilom, od vrha lobanje do nosa.
    • Dlaka: Kratka, oštra uz telo. Može biti bela, sa ili bez belega druge boje na glavi, ili u potpunosti obojena.
    • Usne: Male, postavljene blizu jedna druge i usmerene pravo naviše kada su uspravne.
    • Rep: Smesten nisko, kratak i zasićen, drži se nisko.
    • Telo: Snažno, sa dobro razvijenim grudnim košem i kratkim, mišićavim leđima.

    Temperament

    Bulterijeri su psi koji kombinuju veliku snagu i inteligenciju. Potrebna im je stalna aktivnost i intelektualni podsticaj, zbog čega nisu idealni ljubimci za početnike. Oni su prirodno mirni i obično ne prave prvi potez u konfliktima, osim ako se ne osećaju ugroženima ili ako njihov vlasnik nije u opasnosti. Ovi psi su odlični sa decom i često zauzimaju zaštitničku ulogu prema njima. Iako imaju visok prag tolerancije na bol, zbog svoje snage, mogu slučajno povrediti decu dok se igraju.

    Bulterijeri su vrlo radoznali i imaju istraživački duh, što ih često dovodi u smešne i neobične situacije. Takođe, poznati su po svojoj izdržljivosti, pa su postali omiljeni među britanskim vojnicima u Africi i Indiji, gde su podneli tropsku klimu bez problema.

    Zdravlje

    Bulterijeri su generalno zdravi psi, ali postoje specifičnosti na koje treba obratiti pažnju. Potpuno beli bulterijeri su skloniji gluvoći, pa su tokom 20. veka dodate druge boje u rasu. Takođe, mnogi bulterijeri imaju sklonost ka kožnim alergijama, što može biti izazvano čak i ubodom komarca ili buve, uzrokujući crvenilo, osip i jak svrab.

    Ovi psi imaju prosečan životni vek od 10 do 14 godina, iako su zabeleženi i slučajevi kada su živeli i do 17 godina. Bulterijeri zahtevaju veliku količinu vežbe, ali prekomerno vežbanje u mladim godinama može dovesti do istezanja mišića. Takođe, poznato je da su vrlo proždrljivi, pa im je potrebna uravnotežena ishrana i redovna rekreacija kako bi izbegli gojenje.

    Još jedan problem koji se može javiti kod bulterijera je obsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD), koji može izazvati manijakalno jurenje za sopstvenim repom ili intenzivno lizanje.

    Zanimljivosti

    • U Africi, bulterijeri su poznati pod imenom „Varkhond“, što znači „prase-pas“, jer svojim izgledom podsećaju na prase.
    • Iako ime „bulterijer“ može stvoriti konfuziju, ova rasa nije direktno povezana sa američkim pit bul terijerima, iako obje potiču od istih predaka.
    • Prema testovima organizacije ATTS (American Temperament Test Society), bulterijeri su prošli sa impresivnim rezultatom od 91,5%, dok je prosečna prolaznost za sve rase 81,5%. Ovo govori o njihovoj dobrodušnosti i toleranciji, uprkos tome što ih popularna kultura često prikazuje kao agresivne.
    • Bulterijer je jedina priznata rasa pasa sa trouglastim očima.

  • Američki Stafordski Terijer: Idealan Porodični Pas i Čuvar

    Američki stafordski terijer je pas koji nije samo snažan i hrabar, već i izuzetno privržen svom vlasniku. Iako ima bogatu istoriju koja se vezuje za borbe pasa, danas je to pas koji je najpoznatiji po svojoj odanosti i ljubavi prema porodici. Ovaj pas je pravi ljubimac za sve koji traže vernog, zaigranog i hrabrog psa koji je istovremeno i odličan čuvar.

    Istorija i Evolucija Rase

    Rasa američkog stafordskog terijera razvijena je u 19. veku kroz ukrštanje buldoga i terijera, kako bi se stvorio pas sa velikom snagom i izdržljivošću. U početku korišćen za borbe, pas je kasnije postao popularan i kao radni pas, čuvar i pomagač u lovu. U 20. veku, posebna selekcija dovela je do toga da američki stafordski terijer postane pas sa stabilnim karakterom i manje sklon agresivnim ponašanjima.

    Izgled i Fizičke Karakteristike

    Američki stafordski terijer je pas s vrlo mišićavim telom, snažnom građom i izuzetnom okretnosti. Njegova glava je široka i mišićava, a oči tamne i zaokružene. Telo je kompaktno, s dobro razvijenim grudima, dok su noge jake i snažne. Njegova kratka i sjajna dlaka je lako održava, a boja može biti raznolika, od jednobojne do više boja.

    Iako je često povezan s opasnim izgledom, američki stafordski terijer je u stvari pas koji ima nežnu i zaigranu prirodu, posebno u porodičnom okruženju.

    Karakter i Temperament

    Američki stafordski terijer je pas koji voli biti aktivan i koji je uvek spreman na igru. Ovaj pas je vrlo inteligentan i sposoban za brzo učenje, pa se dresura obavlja bez većih problema. Zbog svoje društvene naravi, odlično se slaže sa svim članovima porodice, pa čak i sa decom, dok je njegov zaštitnički instinkt čini odličnim čuvarem.

    Međutim, važno je napomenuti da američki stafordski terijer može biti netrpeljiv prema drugim psima ako nije pravilno socijalizovan. Ovo je pas koji treba odgovorne vlasnike koji će ga pravilno odgajati, jer u rukama neodgovornih osoba, pas može postati problematičan. Zbog toga je važno uvek pružiti mu ljubav, disciplinu i pažnju koja mu je potrebna.

    Zdravlje i Aktivnosti

    Američki stafordski terijer je zdrav pas, ali kao i svaka rasa, treba redovnu fizičku aktivnost. On obožava duže šetnje i igre u prirodi, što mu pomaže da sagoreve energiju i ostane u dobrom fizičkom stanju. Pored toga, treba ga redovno čuvati od preteranog napora, kako bi sprečili povrede i druge zdravstvene probleme.

    Zahteva odgovarajući trening i socijalizaciju od rane dobi, kako bi bio srećan i zadovoljan član porodice. Uz ljubav i pažnju, američki stafordski terijer može postati veran i ljubazan član porodice koji će uvek biti tu da vas zaštiti i razveseli.

  • Američki Stafordski Terijer: Istorija, Izgled i Karakteristike

    Američki stafordski terijer je pas koji se odlikuje velikom snagom, hrabrošću i odanošću, a u isto vreme je i izuzetno nežan i ljubazan član porodice. Nastao je u 19. veku kroz ukrštanje buldoga i terijera, s ciljem stvaranja psa koji je bio snažan, okretan i izdržljiv. Iako je prvobitno korišćen za borbe pasa, danas je prepoznat kao izuzetno svestran pas, idealan za porodicu i kao pas čuvar.

    Istorija Rase

    Rasa američkog stafordskog terijera potiče od buldoga i terijera, a inicijalno je bila korišćena u borbama pasa, pa čak i u borbama sa bikovima. Zbog svoje izdržljivosti i snage, pas je vrlo brzo postao popularan i u Americi. S vremenom, intenzivnom selekcijom, stvoren je pas koji je zadržao sve najbolje osobine svojih predaka, ali je postao i mnogo stabilniji u svom ponašanju.

    Iako je pas do 1936. godine bio poznat kao „pit bul terijer“, 1972. godine dobio je naziv „američki stafordski terijer“ kako bi se razlikovao od sličnih rasa. Ovaj pas je postao simbol snage, hrabrosti, ali i nežnosti u rukama odgovornog vlasnika.

    Izgled

    Američki stafordski terijer je pas koji svojim izgledom odaje utisak velike snage i moći. On je snažan, mišićav i izuzetno agilni pas. Njegova glava je široka, a lobanja dobro razvijena. Usne su čvrste i dobro priležuće, dok su oči tamne i zaokružene, što mu daje budan izraz lica. Telo je kompaktno, s dobro razvijenim grudima i snažnim nogama koje mu omogućavaju brzinu i izdržljivost.

    Njegova dlaka je kratka, sjajna i veoma čvrsta, dok boja dlake može biti različita – od jednobojne do više boja. Iako su dozvoljene sve boje, sasvim bela boja ili kombinacija crne i crvene se smatraju neprihvatljivim.

    Karakteristike i Temperament

    Američki stafordski terijer je pas s uravnoteženim temperamentom, što ga čini idealnim za porodicu. On je izuzetno odan i zaštitnički nastrojen prema svojim vlasnicima, ali je i vrlo prijatan prema deci i drugim kućnim ljubimcima. Iako je poznat po svojoj agresivnoj prošlosti, danas je ovo pas koji voli igru i interakciju, i najčešće pokazuje svoju nežnu prirodu.

    Zahteva odgovarajući trening i socijalizaciju, jer se može pokazati netrpeljiv prema drugim psima ako nije pravilno odgojen. Važno je pružiti mu ljubav, disciplinu i aktivnost kako bi bio srećan i zadovoljan član porodice. Ovaj pas je pravi izbor za aktivne osobe koje žele psa sa velikom energijom i voljom za učenjem.

  • Ulepšavanje i Dresura Fox Terijera

    Ulepšavanje Fox Terijera

    Ulepšavanje Fox Terijera je najefikasnije obaviti kada pas ima između 4. i 5. meseca života, jer je tada dlaka u fazi formiranja. Ovo je ključni period za početak trimovanja, a naročito je važno da se obavi ispravno uređivanje glave i nogu. Prvo trimovanje neće učiniti psa da izgleda prema standardu, nego će, naprotiv, pas izgledati lošije, ali ovo je ključno za poboljšanje oštrine dlake i pripremu psa za buduće uređivanje.

    Naredno trimovanje treba biti u skladu sa standardima ove pasmine. Glava se trimuje veoma kratko, ostavljajući dlaku samo na području oko očiju i na gornjoj vilici. Brada se mora uredno počešljati i, po potrebi, skratiti, a trimerom treba izvući mrtve dlake. Dlaka na vratu, leđima, rebrima i slabinama se takođe trimuje, dok je na lopaticama i grudima nešto kraća. Na donjem delu grudi ostavlja se duža dlaka koja daje iluziju širokog i dubokog grudnog koša.

    Rep treba da bude iste debljine od korena do vrha, a noge se posebno uređuju kako bi pas imao stabilan i skladan izgled. Prednje i zadnje noge treba izravnati tako da dobiju jednaku debljinu, dok sape moraju imati okrugli oblik. Vrhovi noktiju treba da budu vidljivi, ali samo u manjoj meri, dok se između jastučića na šapama mora pažljivo očistiti.

    Nakon trimovanja, nije preporučljivo kupati Fox Terijera 4-5 dana jer koža može biti iritirana. Za izložbe, preporučuje se trimovanje 10-15 dana pre događaja, kako bi dlaka bila pravilno poravnata, zdravija i sjajnija.

    Dresura Fox Terijera

    Fox Terijer je jedna od najuniverzalnijih pasmina, prepoznatljiv po svojoj inteligenciji, brzoj sposobnosti učenja i izuzetnoj izdržljivosti. Ovaj pas se koristi u raznim ulogama širom sveta, kao što su lov na divljač, vodič za slepe osobe, rad sa osobama sa posebnim potrebama i čak za pronalaženje ljudi pod lavinama. Iako je veoma popularan globalno, u našoj zemlji nije toliko zastupljen.

    Dresura Fox Terijera specifična je jer ovaj pas brzo uči, ali ne na klasičan način. Najbolje je da dresura bude raznolika i dinamična, a funkcioniše najbolje kada se odvija kroz igru i izazove. Fox Terijer obožava učenje, ali uz zabavu i motivaciju. Korišćenje pozitivnog pojačanja, igre i nagrada je ključno, jer je ovaj pas vrlo motivisan za interakciju sa svojim vlasnikom. Ukoliko se dresira na pravi način, postaćete tim sa svojim Fox Terijerom i izgraditi snažnu vezu kroz zajedničke aktivnosti.

  • AKITA INU

    Akita Inu je japanska rasa pasa koja potiče iz pokrajine Tohoku. U prošlosti, psi ove rase su bili male i srednje veličine, a posebno su bili cenjeni kao lovci na medvede, poznati kao Akita Matagi. Tokom perioda Sataka-Clana (između 1630. i 1870. godine), pasmina je sistematski uzgajana u pokrajini Akita, gde su psi korišćeni za borbe koje su, prema sačuvanim zapisima, bile negovane kako bi jačale moral plemstva tog kraja.

    Istorija i razvoj pasmine

    Za vreme tih borbi, Akita je ukrštena sa psima sličnim mastifu, a pasmina je dodatno ukrštena sa borbenim psom Tosa, koji potiče od mešavine mastifa Shikokuka (srednje velike japanske pasmine), nemackog goniča i nemacke doge. Ovim ukrštanjem, Akita je izgubila svoj prvobitni karakterističan izgled, koji su krasile uspravne, špicaste uši i zavrnuti rep.

    Po zabranama borbi pasa 1908. godine, obrazovani ljudi i profesori su odlučili da sačuvaju ovu pasminu. Zahvaljujući naporima ljubitelja pasa da poboljšaju pasminu, 1931. godine je izabrano devet vrhunskih pasa ove pasmine i proglašeni su spomenicima prirode, što je značajno popularizovalo rasu.

    Nakon II svetskog rata 1945. godine, kada je od preostalih pasa pokušano izvlačenje krvi mastifa i drugih ukrštanih stranih pasmina, rasa Akita se stabilizovala u oblik koji je danas poznat.

    Karakteristike Akite Inu

    Akita Inu je poznata po tome što je mirna, odana, poslušna i inteligentna pasmina. U nastavku su osnovne karakteristike ove rase:

    • Glava: Lobanja je u skladnom odnosu prema telu, a obrazi su umereno razvijeni. Nos je veliki i crn, dok je kod belih rasa dozvoljena boja mesa. Gubica je srednje dužine, u korenu široka i sužava se prema vrhu, ali nikada nije šiljasta. Zubi su snažni, sa karakterističnim skarastim ugrizom.
    • Oči: Oči su relativno male, skoro trouglaste, postavljene na umerenoj razdaljini, tamno smeđe boje. Što tamnija boja, to bolja.
    • Uši: Uši su uspravne, male i trouglaste, sa lagano zaobljenim vrhovima.
    • Vrat: Vrat je debeo, mišićav i u skladu sa glavom.
    • Telo: Ledja su prava i snažna, dok su slabine široke i mišićave. Grudni koš je dubok i dobro razvijen, a trbuh je dosta uvijen.
    • Rep: Akita Inu ima visoko postavljen rep, debeo i savijen preko leđa. U opuštenom položaju, rep se spustio do skočnog zgloba.
    • Noge: Prednje noge su ravne sa dobro razvijenim i teškim kostima, dok su zadnje noge dobro razvijene i snažne.
    • Dlaka: Gornja dlaka treba da bude tvrda i ravna, dok je poddlaka gusta i meka. Na grebenu i šapama dlaka može biti nešto duža. Dlaka je najduža na repu. Boje koje su dozvoljene za Akita Inu su crvena, boja sela, tigrasta i bela. Sve boje, osim bele, moraju imati izraženu beličastu dlaku na gubici, obrazima, ispod gubice, na grlu, prsima, trbuhu, donjoj strani repa i unutrašnjim delovima tela.

    Dimenzije i standardi

    • Visina: Kod mužjaka, visina u grebenu iznosi 67 cm, dok kod ženki iznosi 61 cm. Svako odstupanje od ovih dimenzija smatra se greškom.
    • Težina: Težina zavisi od same pasmine, ali se obično kreće između 32-59 kg.

    Temperament i osobine

    Akita Inu je poznata po svojoj nezavisnosti i dobroj zaštiti porodice. Veoma je odana, mirna i ima stabilnu narav. Ovaj pas je takođe poznat po tome što je odličan za igru i lako se dresira, a takođe je i dobar prema deci, ukoliko se pravilno socijalizuje od malih nogu.

    Iako je pas vrlo ljubazan prema svojoj porodici, Akita može biti rezervisana i distancirana prema strancima. Zbog svoje zaštitničke prirode, važno je pružiti odgovarajuću obuku kako bi pas naučio kada i kako da bude zaštitnik, a kada da bude opušten.