Ljubimac

Категорија: Egzotične vrste

  • Najlepše rase golubova: Engleski tipler, Američki kraljevski golub i Lepezasti golub

    Engleski Tipler – Vrsni visokoletac iz Engleske

    Engleski tipler je posebna rasa golubova koja je nastala ukrštanjem kratkokljunih letača sa engleskim belim visokoletacem. Ova rasa je u Engleskoj prvenstveno poznata kao visokoletac, a specijalizovana je za dug i neprekidan let. Engleski tipleri su poznati po tome što mogu da lete 10 do 12 časova, a izuzetno i 18 do 19 časova bez prestanka, što ih čini pravim majstorima leta.

    Golubovi ove rase lete u jatima i karakterišu se širokim grudima, kratkim i suženim telom koje se prema repu postepeno uspinje. Imaju uske i okrugle glave, bez coskova ili pljosnatih površina, dok su oči beličaste ili biserno bele. Osnovne boje engleskog tiplera su crvena, plava, žuta, crna, plavo kovan, dok su u najvećem broju slučajeva šareni, često sa belim prskanjem u osnovnim bojama. Takođe, često se javljaju i trobojne varijante.

    Važno je napomenuti da engleski tipler u svojoj domovini, Engleskoj, nema jedinstveni standard jer se često pojavljuju različite kombinacije boja i struktura tela. Među većim greškama u ovoj rasi navode se kratke noge, horizontalno drženje tela, kratak i kuglast vrat, ispupčeno čelo, viseca krila ispod repa, te dug i uski oblik tela. Velicina nožnog prstena je IV.

    Američki Kraljevski Golub (King) – Težak i impozantan golub iz Amerike

    Američki kraljevski golub, poznat i kao King, potiče iz Severne Amerike i nastao je ukrštanjem nekoliko težih rasa golubova, kao što su pismonosi, malteški i rimski golubovi. Ovaj golub je poznat po svom impozantnom izgledu i dimenzijama, koje se ne razlikuju značajno između belih i obojenih varijanti. U poslednje vreme, prihvaćene su boje poput bele, crne, srebrne, plave, plave kovane, crvene i žute.

    Američki kraljevski golub je vrlo popularan zbog svoje velike veličine i sposobnosti da brzo stiče težinu. Danas američki farmeri koriste specijalizovanu hranu koja omogućava da se golubovi uzgajaju efikasno, trošeći samo 2,2 do 2,3 kg hrane za 1 kg prirasta. Prethodno su trošili mnogo više hrane, do 5 kg za 1 kg prirasta. Ovi golubovi se često koriste i za meso, a mladi se kolju kada dostignu 30 dana života. Američki kraljevski golubovi legu i do osam puta godišnje, a stariji golubovi mogu dostići težinu od 850 do 1050 grama, dok ima i primeraka koji dosežu čak 1500 grama.

    Lepezasti Golub – Paunas – Golub sa neodoljivim repom

    Lepezasti golub, poznat i kao paunas, jedna je od najstarijih rasa golubova. Ovi golubovi su prepoznatljivi po svom izuzetnom repu koji podseća na rep pauna. Poreklo ove rase vodi iz istočne Indije, a u Evropu su ih doneli holandski moreplovci u XV veku. Zbog svoje velike privrženosti čoveku, lepezasti golubovi su savršen izbor za uzgajanje kao ukrasne ptice, idealni za dvorišta i ograđene prostore.

    Glavna karakteristika ove rase je veličanstveni rep, koji je uspravan, raskošan i podseća na lepezu. Rep je gotovo u obliku kruga, sa blagim podsećajem na pticu pauna, i pri tome golubovi stalno drže povijeni vrat. Boje perja lepezastih golubova mogu biti jednobojne u različitim varijantama, ali se često javljaju i šareni sa obojenim štitovima na krilima, kao i jednobojni golubovi sa belim repom. Noge lepezastih golubova su kratke i gole, a karakteristične su i crvene boje. Ovi golubovi se lako uzgajaju i odgajivači ih preporučuju zbog njihove lepote i privrženosti.

    Među greškama koje se javljaju u ovoj rasi su preveliko nezgrapno telo, dug vrat koji prelazi kroz rep pri paradnom držanju, duga leđa i nepravilno postavljeni repni peraji. Takođe, golubovi sa otvorima u kružnom delu repa, ili sa perjem na nogama, nisu poželjni. Lepezasti golubovi imaju kratke noge i visoko držanje, a važno je da njihov rep ima dovoljno peraja da zadrži svoj spektakularni oblik. Velicina nožnog prstena je IV.

  • Golubarstvo: Sve što trebate znati o golubovima

    Golubovi su jedne od najlepših i najstarijih ptica koje su od davnina u bliskom kontaktu s ljudima. Reč „golub“ potiče od latinske reči columba, koja je kroz vekove evoluirala u sadašnji oblik. Zanimljivo je da su golubovi od davnina smatrani svetim pticama, poznate po svom mirnom i pitomom ponašanju. Često su služili kao simbol mira i ljubavi, a u mnogim kulturama bile su i poslate kao „izaslanici“ koji su prenosili važne poruke, pa čak i mirovne ugovore.

    Golubovi su gajeni iz različitih razloga, najčešće zbog njihove hranljivosti, jer njihovo meso važi za veoma ukusno, ali i zbog ukrasnih osobina. Osim toga, golubovi su postali i simbol bržeg, dalekog leta i prevrtačkih veština. Zbog svojih impresivnih letačkih sposobnosti, uzgajani su i za takmičenja u brzini i izdržljivosti. Ove lepe ptice danas često simbolizuju mir i blagostanje, pa su se čak našle na grbovima mnogih nacija i gradova širom sveta.

    Poreklo golubova: Kako je sve počelo

    Poreklo golubova i tačan trenutak kada su postali domaće ptice, nauka još uvek nije potpuno razjasnila, jer nedostaju konkretni pisani tragovi iz najranijih perioda. Poznato je da su golubovi postali verni pratioci čoveka još pre više od 10.000 godina, kada je čovek napustio pećine i počeo da se uspinje u društvenim zajednicama. Golubovi su mu postali verni saveznici, jer su im služili kao izvor hrane, ali i simbolika njihove lepe prirode vremenom je rasla.

    Golubovi su bili prisutni u mnogim drevnim civilizacijama. U Mesopotamiji, pre više od 6.000 godina, postojali su prvi zapisi o golubovima, dok su u Indiji pronađene figure golubova stare 5.000 godina. U Egiptu, Feniciji i Siriji, golubarstvo je bilo veoma cenjeno. Takođe, kineska dinastija Han je, već u 3. veku pre nove ere, uspostavila sistem golubije pošte, koja je povezivala Peking sa drugim delovima zemlje.

    Darvin i evolucija golubova

    Poznati naučnik Charles Darwin bio je jedan od najvećih istraživača golubova. Njegova istraživanja i eksperimenti sa različitim rasama golubova pomogla su u razumevanju njihove evolucije. Na osnovu njegovih radova, dokazano je da je golub pećinar (Columba livia) predak svih današnjih plemenitih rasa golubova.

    Rase golubova i njihova rasprostranjenost

    Danas postoji više od 300 različitih rasa divljih golubova širom sveta. U našem regionu žive samo neke od njih, među kojima je najpoznatiji golub pećinar. Ova vrsta golubova nastanjuje pecine i stene Crne Gore i Makedonije, gde su idealni uslovi za njihov život i razmnožavanje.

    Golubarstvo nije samo tradicionalna ljubav prema ovim lepim pticama, već i sve popularniji hobi i sport. Zbog njihove izuzetne sposobnosti leta, golubovi su postali omiljeni izbor za mnoge ljubitelje ptica. Osim toga, golubovi su nezaobilazan simbol mira i slobode, a njihov uzgoj i briga o njima pružaju poseban osećaj ispunjenosti i zadovoljstva.

  • Zelena Iguana (Iguana iguana): Sve što Trebate Znati o Ovoj Egzotičnoj Vrsti

    O vrsti zelene iguane
    Zelena iguana je jedan od najpopularnijih kućnih ljubimaca među reptilima, poznata po svom fascinantnom izgledu i velikoj inteligenciji. Ove životinje često podsećaju na male dinosauruse, a svojim impozantnim rastom, koji može dostići veličinu malih rasa pasa, brzo postaju atraktivni ljubimci. Dovoljno su pitome i drage, ali je važno da od samog početka razvijate pozitivan odnos prema njima.

    Zelenu iguanu je najbolje nabaviti dok je još mlada, ali ne mlađa od 3 meseca. Mlade iguane mogu biti oprezne i plašljive, jer u prirodi često postaju plijen za mnoge predatore. Zbog toga je važno pristupati im polako i pažljivo, što im pomaže da shvate da im čovek nije pretnja. S vremenom, iguane postaju društvene i razvijaju jedinstvene ličnosti, pa će njihov karakter zavisiti od vaspitanja koje im pružite.

    Prirodno stanište i ponašanje
    Iguane naseljavaju predele južnog Meksika, kao i delove Centralne i Južne Amerike, uključujući neka Karipska ostrva. Zbog svojih razvijenih noktiju i dugih prstiju, iguane su vrsni penjaci i većinu svog života provode na granama drveća. Iako mogu da padnu s visine, iguane su neverovatno otporne i sposobne da se dočekaju na noge i amortizuju pad. Takođe, iguane su sjajni plivači i mogu da provedu nekoliko minuta pod vodom, što je još jedan aspekt njihove prilagodljivosti prirodnom okruženju.

    Dimenzije i životni vek
    Zelena iguana je velika životinja, čija dužina u odraslom stadijumu može da bude između 1,5 i 2 metra. Približno tri četvrtine ove dužine čini rep, što je čini jednim od većih gusterima među reptilima. Ove iguane mogu da žive od 10 do 15 godina, a uz odgovarajuću brigu i ishranu, mogu da dostignu svoj puni životni vek.

    Ishrana zelene iguane
    Iguane su biljojedi i za zdravlje im je od presudne važnosti da imaju pravilnu i raznovrsnu ishranu. Njihova ishrana bazira se na povrću, voću, cveću i ponekad insektima. Idealni odnos voća i povrća u ishrani iguane trebao bi da bude 1:6 u korist povrća, jer povrće pruža važne hranljive materije koje iguana treba za zdravlje.

    Od povrća, iguane mogu da jedu blitvu, zelenu salatu, kelj, brokoli, mladi crni luk, praziluk, krastavce, cveklu, grašak, mladu boraniju i kupus. Povrće treba davati u svežem stanju, dok se žitarice, poput kukuruza i pšenice, moraju skuvati pre nego što ih ponudiš iguani. Pored toga, izuzetno korisni za njihovu ishranu su listovi i cvetovi maslačka i deteline. Ako neka vrsta bilja dominira u ishrani, maslačak i detelina su odličan izbor.

    Iako je ishrana uglavnom biljnog porekla, mladim iguanama, do 2-3 godine starosti, povremeno se može davati i hrana životinjskog porekla, ali u maksimalnom procentu od 10% od ukupne ishrane. Najbolje je davati insekte, poput brasnenih crva ili cvrčaka, a povremeno se može ponuditi sirova riba ili pileće meso. Kada iguana dostigne odraslo doba, ishrana se u potpunosti bazira na biljnim namirnicama.

    Pravilna ishrana uz dodatke
    Iako je prirodna ishrana iguane raznovrsna, u terarijumskim uslovima nije moguće pružiti potpuno prirodnu i idealnu ishranu. Zbog toga je od izuzetne važnosti dodavanje vitaminsko-mineralnih preparata kako bi se osigurao odgovarajući unos svih potrebnih hranljivih sastojaka. U suprotnom, može doći do problema u razvoju i zdravlju, posebno kod formiranja kostiju, što može izazvati ozbiljne metaboličke bolesti.

    Uslovi terarijuma za iguanu
    Zelena iguana je veliki guster, pa je potrebno obezbediti joj adekvatan životni prostor. Za mladu iguanu je dovoljna veličina terarijuma od 100x50x50 cm (dužina x širina x visina), dok za odraslu iguanu treba obezbediti veći prostor, idealno dimenzija 1,5 x 1 x 1,5 m. Terarijum za iguanu treba da bude što veći, jer ove životinje vole prostor i aktivne su.

    U terarijumu je neophodno koristiti grejalice, reflektor lampe, a povremeno i UV lampe, jer je UV svetlost ključna za pravilno formiranje kostiju i metabolizam D-vitamina. Temperatura u terarijumu treba da bude između 28 °C i 34 °C, dok noću može opasti do 20 °C. Osim toga, ventilacija je obavezna, pa je potrebno postaviti otvore koji omogućavaju cirkulaciju vazduha.

    Zelene iguane preferiraju život u visinama, pa terarijum treba obavezno opremiti granama na kojima će provoditi vreme. Grane treba da budu debljine slične debljini tela iguane, kako bi se osećale sigurno. Takođe, terarijum bi trebalo ukrasiti veštačkim biljem, ali izbegavajte biljke koje su otrovne, jer iguane često žvaću biljke i cveće.

    Održavanje terarijuma i higijena
    Pored prostora, iguane zahtevaju i posudu sa vodom u kojoj mogu da se kupaju. Posuda treba da bude dovoljno velika da iguana može da se smesti u nju i da se slobodno kupa. Takođe, iguane često koriste vodu kao WC, pa će vam ovakva posuda u velikoj meri olakšati čišćenje terarijuma. U ovom procesu je važno redovno čistiti terarijum, kao i vodu u kojoj se iguana kupa, kako bi se izbegle bolesti i očuvalo zdravlje ljubimca.

    Zdravlje i briga o iguani
    Iguane mogu biti podložne raznim bolestima ako nisu pravilno negovane. Osim pravilne ishrane, važno je i obezbediti iguani odgovarajuće uslove života, kako bi izbegli metaboličke bolesti, posebno one koje utiču na kosti. Uz pravilnu ishranu, dovoljnu količinu UV svetlosti i odgovarajući prostor, iguana će biti zdrav i srećan ljubimac.

    Zaključak
    Zelena iguana je zaista izuzetan kućni ljubimac, ali zahteva posebnu pažnju i brigu. Ove velike, prelepe životinje zaslužuju odgovarajuće uslove za život, kako bi bile zdrave i srećne. Sa pravom ishranom, pravilnim terarijumom i odgovarajućim odnosom, iguana može postati verni i dugi partner, a uživanje u njenom društvu će vam pružiti mnogo radosti.

  • Cincile

    Cincile su glodari iz porodice viskaca, argutija i zamorcica. To su nocne zivotinje, velicine veverice, a zbog izgleda repa dosta podsecaju na njih. Krzno po ledjima je tamno sivo, dok je stomak beo. Pored standardnih sivih cincila, uzgajaju se i druge vrste: bela, crna, violet i mutirane (bez boje). Najviše se uzgajaju sive cincile tipa „standard“, koje se takođe koriste i u krznenoj industriji. Cincile su veoma pitome zivotinje, bez neprijatnih mirisa, i poznato je da mogu da dostignu starost i do dvadeset godina.

    Polno sazrevanje i razmnožavanje

    Cincile postaju polno zrele sa četiri meseca, a pariti se mogu sa sedam meseci. Uzgoj na većim farmama obično je poligaman, što znači da jedan mužjak može imati 4-5 ženki. 111 dana nakon oplodnje, ženka okoti 1-5 mladunaca. Nakon kotenja, mužjak može odmah oploditi ženu, zbog čega ona može da se kotil i do tri puta godišnje. Muzjaci su odlični očevi i od prvih dana zajedno sa ženkama brinu o mladuncima. Mladunci se rađaju sa otvorenim očima i prekriveni su dlakom. Veoma su otporni i uzgoj nije problematičan. Uz pravilan tretman, mladi brzo napreduju. Do osme nedelje starosti, mladunci ostaju sa majkom, a najkasnije nakon trećeg meseca treba ih odvojiti u sopstvene kaveze kako bi se sprečilo nepoželjno parenje i oštećenje krzna. Mladunci postaju potpuno zreli sa osam meseci. Cincile se koriste u reprodukciji do osme godine života.

    Održavanje čistoće

    Cincile su izuzetno čiste životinje, zbog čega je potrebno svakodnevno čistiti njihov kavez. Povremeno, otprilike jednom nedeljno, treba oprati police i posude za hranu i vodu. Cincile se NE SMEJU KUPATI U VODI. One svoje krzno održavaju čistim svakodnevnim kupanjem u vulkanskom pesku. Pesak treba staviti u posudu za kupanje tako da u potpunosti prekrije dno (oko pola do jedan centimetar debljine). Cincile će uživati u kupanju u pesku, a stavljanje posude u kavez može ih pozvati da se upuste u kupanje. Uveče, kada ih pustite, posuda može značiti poziv da se vrate u kavez.

    Radoznale i vesele zivotinje

    Cincile su veoma radoznale i vesele životinje. Kada se osećaju sigurno, rado kreću u istraživanje svoje okoline. Zbog svoje izuzetne sposobnosti skakanja, mogu da iskoriste čak i najmanju površinu da odskoče na viši nivo, kao što je ormar, polica ili prozor. Zato treba voditi računa da vredne i lomljive stvari budu sklonjene van njihovog dometa. Cincile će prikupiti sve što im je interesantno, pa tako u kavezu mogu završiti privesci, olovke, papuče, ključevi, papiri i sve što im u tom trenutku zadrži pažnju.

    Osetljivost na toplinu

    Cincile teško podnose vrućinu i visoku vlagu. Tokom leta, veoma je važno obratiti pažnju na pravilno postavljanje kaveza, kako bi se obezbedila odgovarajuća cirkulacija vazduha. Kavez ne sme biti na direktnom suncu, niti na promaji. Kada je cincili toplo, njene uši postaju crvene, a kapilari u ušima postaju vrlo izraženi, a tada se ona smiruje i pokušava da se ohladi.

    Krzno i ishrana

    Krzno cincile je izuzetno gusto i mekano. Svaka dlaka raste iz jednog korena i zavisno od zrelosti životinje, iz nje može da izraste 20-60 dlaka. Krzno postaje potpuno zrelo u periodu od sedam do devet meseci. Zrelost krzna ne zavisi od godišnjeg doba, a ono se obnavlja svakih četiri meseca, što je velika prednost u odnosu na druge krznare.

    Ishrana cincile je jednostavna – jednom dnevno, obično uveče, svakom ljubimcu treba dati oko 20g (supena kašika) briketa. Takođe, veoma je važno svakodnevno im obezbediti čistu vodu. Mladunci, nakon perioda sisanja, jedu istu hranu kao i odrasle životinje.